Просветни гласник

438

женским шкодама, за иитања одшта и нарочито за појединости које се тичу избора научног матерпјала за све предмете, начина предавања, тема за нисмене задатке, одломака из списа домаћих и страних иисада за читање у школп и код куће и т. д. Рад Уегет-а сачувао је внше женске школе у свим државама немачкам, осим Баварске, од замашнијих (битнијих) неједнакости у питањима научно-васпитним и дао им јединство и по духу н по правцу. Тако су внше жепске школе у Немачкој самосталан н особити тнп школских завода, различне од мушких гимназаја и реалпих школа, како по коликоћи н каквоћи онога што се у њима учи и по методу дредавања, тако и у опште по свем карактеру научноваспитнога рада. Пренети цели и методе мушког образовања у вишу женеку школу, то, по речима немачких педагога, прети опасношћу да иреокрене особине женске нрироде, да је лиши индивидуалности и у опште, могло би то бити много опасније за њихове кћери него што је било образовање, које су пређашњи женски нараштаји добијали од дошљакиња Францускиња. УегМдип§ је много штетннји од 8сћет!л1<1ипд-а за то, што би мушко образовање за женскиње, које је покушавало овде онде, код нас (Руса) и на страни, било непрнродпо као и вас, питање лава у Крилова, — кад се узме у обзир с једне стране природна организација женскиња, која је, по речима доктора Вирхова, у женскиња ближа организму детета, него организму мушкнња, а с друге стране — одређени женскињу и природом и цивилизацпјом позив. Круг је радности женској породица, као што је круг радности мушкој — друштво и држава. Овим се одређује разлика између онога, к чему треба да тежи мушко и онога к чему треба да тежи жепско васпитање и наука. Истина , не удају се све девојке и многпма није суђено да буду жене и матере; ади, пошто је и таквоме женскињу сроднија и више му годи и боље га васпитава радност у кругу породнчном, то се тпме ни у кодико не мења оашти назор о позиву образовања жене. Друштвени и државни живот данас се тако развио и разгранао, данијачи ум није

кадар да похвата све краЈеве државног организма, п не само што то пије кадар, него му није лако ни упозвати се темељно са свима условима тесно ограпиченога круга радности. Живо пак и иепосредно учествовати п на другим странама друштвене п државие радносги, као Грци времена Периклова, о томе не може ни да мислп обпчан човек. 11о овоме Је природно, што се данас иште специјална сарема будућих радника за друштвени и државнп рад. Овим се објашњава специјализовање мушких школа. Иа и оне школе, које би рекао да су само за опште образовање, као што су мушке гимназије, само сј припремне школе за специјалне университетске Факудтете. На сваки пачин, тако специјализовање паучних занимања и радности одузима данашњем човеку ону хармоничну цедину, за којом, може бити, и праведно, тужи Шадер у својим писмима о естетичком васпитању (Впе{ б), и даје његовој духовној прнроди иеке немиле црте ; али се са овим треба данас помирити, јер се до сад иедагогика <1е {ас4о иоказала, да није кадра наћп начина : како би се, у приднкама какве су, могао васпитати мушкарац тако, да буде и мајстор у свом послу а и да буде кадар „одазвати се срцем свему, што од срца одговора устражи". Овај задатак, који је врдо мучно извршити у васпитању мушком, не само што се може пзвршити, него је преко потребно да се изврши у васпптању жепском. Да би а;епа могда извршити, велики задатак, који јој је наменида природа и цивидизација — бити гдавни Фактор у породици, којн треба да свима њеним члановима преда, у раној њиховој младости, прва оиштечовечанска начела морада и живота, начеда на којима ће се засновати сав њихов потоњи наравствени живот — да би жена могла то извршитн, са свим је потребно да њепа школска сирема за тај бдагодетип, могдо би се рећи државнн, рад буде са свим друкчнја од спреме која се даје мушкарцима. „Не спецпјална знања за послове државнеи друштвене , не Ехтегћ и беттп но зиања, која могу дати свему њену бнћу хармоничну целину, која јој могу номоћи да негује идеалну страну човечанства п да помоћу природпих јој дарова срца, упути дух породични од материјаднога и реаднога к иде-