Просветни гласник

НА^КА О

свог пдпречног пречника. Опе пак трахеје, које постају после свршеног дулења целог органа, имају кратке чланове, којп су попекада једва нешто мало дужи по шири. Такви судови названи су гротуљасти (уаза топоИј'огпна). Трахеје играју врло важну улогу у саставу васкуларних снопића. Од трахеја ваља разлнковати трахеиде (или хиАроиде). То су ограђене порне ћелиде са танким мембрапама, које су између пора често спирално задебљале. Са трахејана слажу се утоме,што немају протоплазматичног садржаја ни ћеличног једра, већ Ссадрже воду илп ваздух, али се од трахејиних елемената разликују само тиме, што им мембране на крајевима нпсу ресорбоване. 2). Ситасте цеви или ликини судови (1и1з1 спћгоз1). Откривене су тек у новије време. Открио их је Т. Хартиг 1853 г. Налазе се као бптнп састојци лике. Разликују се од трахеја тиме, што имају меке и гипке, већином танке целулозне мембране које не одрвењавају ; даље што садрже слузну протоплазматичну супстанцу ; а нарочито тиме што имају особиту организацију онихиовршина, којима се граниче поједине ћелице. На овим површинама ћелице опште помоћу ситастих илоча. Ове плоче образују тинови између поједииих ћелица и они су меки понекада чак и галертни, али нису никада са свим или већпм делом расгворени, него су се само поједина месга ресорбовала, те су иостале тако зване ситасте аоре, које ситастој илочи дају изглед мреже. Ове ситасте плоче по правилу су иопречне, рећи је случлај да су косо положене или да се налазе на бочоим зидовима ситастих цеви. Шире су од средњег пресека ситастецеви, те отуда ситасте цеви имају кароктеристичан облик — изгледају надувене на местпма, где се додирују њихови члановп (ћелице). — Често доцније мембранина места заатно задебљају у једну калозну масу, која јако светлост нрелама, и у њој иоре изгледају као узани каналићи. Та калозна плоча састоји се иа 3. слоја: нз првобитне ситасте плоче и два калозна задебљања с обе њене стране, која припадају суседним ћелпцама. Зими, за време вегетационог мира, каналнћи су затворени тим калозним задебљањем.

ГЉНОМ ТКАЊУ 4 45

[ Често се на коспм понречпим зидовпма, као и на уздужним , палазе више сптастпх плоча, које су поређане једна норед друге. У сваком члапу ситастих цеви уз-а-сами зид налазисе протоплазматична слузни слој, који опкољава водено-бистру течност, а на крају члана, било с једне или с обе стране ситасте плоче налази се гушћа , жилавија, беланчевппаста слузна врвца, која се па крајевима шири и готово потпуно покрива ситасту плочу. У слузној врвци нема ћелнчног једра. Често су у њој наслагана многа мала скробна зрнца. Она се кроз поре креће из једног члана ситасге цеви у други. У сгаријим ситастим цевима нестане калозне плоче, ситаста цев изгуби своје протонлазматично тело, а ситаста илоча остане са свим празна. Ситасте цеви у Оутпозрегш-а одлпкују се тиме, што се њихове ситасте плоче налазе већпном на радпјалним уздужним зидовнма н поређане су једна изнад друге ; даље што немају калозног задебљања нити садрже какву слузну масу, већ готово искључно водено-бисгру течност. Уз ситасте цеви налазе се често тако назване Келице аратилице , које су богате цротоплазма г 1ичним еадржајем и имају ћелично једро. Постају од чланова ситастих цеви уздужном деобом, а често са њима онште кроз ситасте илоче. 3). Шлечни судови или млечне цеви (уаза 1 асШега) палази се само у онпх биљака, које при повредц пуштају млечии сок. То су цевасти, јако разгранати органи, али су тако узани, да се на попречном пресеку каквог оргаиа, у коме се налазе, не би могли никад видети голим оком. Микроскопска носматрања иоказују, да су млечне цевп разне дебљине у једној истој биљци. Њпхов зид састојп се из мекане целулозе, која никад не дрвени, нити се иретвара у суберин, нати се иначе Филтрацијом битно промењује. Најважније обележје млечних цеви јесте, што се без прекида пружају кроз целу биљку или иак на велике даљине. Због ове непрекидности, из малог повређе ног места, при свем томе што је пречник млечне цеви веома мали, може исцурити сразмерно велика количина млечиог сока. Млечне цеви садрже дакле млечну, мутну течност, која се назива млечни сок и који