Просветни гласник

446

алУКА О БИЉНОМ ТКАЊУ

постајо највећим дедом из садржаја дотичних ћелида, а мањим из супстанце уиутрашњих сдојева ћеличие оине. Он је или безбојан (Сатрапи1а) или оојен, и у овом случају већином је беле боје (Раратег), ређе жуте (СћеШошит, 61аисшт) или црвене (8ап§и1папа). Састоји се из два главна дела: водњикаве течностн п у њој суспендованих, већином необичио малих нерастворепих зрнаца иди каиљица, те отуда течиост изгледа као млеко (емулзија). У самој водњикавој течности осим минералних соли, које се налазе у свима биљиим соковима, обично има још расгворене и мале количине шећера, гуме, скроби, беланчевинских супстанца а

у извесним приликама и биљних киселина, њиховихсоли и албалоида (и натоме сеоснива употреба сасушених млечних сокова у медецини). ') За биљну Физиологију од особитог је интереса, што се у млечним соковима налазе Ферменти, као нир. нентонски Ферменг у смокви, папајотин у Мсиз рарауа. По најновијим иснитивањима као да се Ферменти налазе у већини млечних сокова. — По себи се разуме, да су млечни сокови разних биљака различни но саставу : у једнпма се не налазе неке од именованих материја или су пак сведене на тштшш, док се у другима иалазе обплато. Ево неколико "анализа млечног сока (у процентима) :

ЕирћогМа

Авс1ер1аз

81рћоша

СурапзвЈаз,

р1а1урћу1а,

Ези1а,

зупаса,

е1аз1лса.

воде • • •

• • • 72 13

77 -22

83-8 7

60-90

56-37

смоле • •

• • • 15-72

8-12

—

22-10

—

гуме • • •

2 .15

—

каучука •

• • • 2.73

0-73

—

10 -40

31 -00

масти • •

... —

1-зз

—

0-13

шећера и

екстра-

тивних супстанца 413

6-4 1

—

3-3

—

беланчевине (рас-

творене)

• • • 04 4

0*5 1

6-41 (нерастворене)

1 -90

пепела •

1 -51

2 -36

—

даље још масног и етеричног уља, винске и јабучне киселине и т. д. Млечни сок неких биљака веома је отрован. Тако млечним соком од АпИапз 1ох1сапа Индијанци мажу врхове својих стрела, те их тиме трују. Млечни сокови других биљака могу се употребити за храну. Тако сладак и пријатан млечии сок од Еирћог1ла ћакатИега на канарскпм островима суши се и тако осушен једе. Л.ишће од Азскрјаз 1асШега (на Дејлону) има у себи тако много млечног сока, да се у недостатку крављег маека употребљава за справљење јела. Други млечни сокови употребљавају сезбог кисел ина у њима; тако лишће од ЕирћогЈла пегШоПа, које је пуно млечног сока унотребљава се место снрћета. Али је највећа вредност млечног сока, што се из њега добија онијум (Раратег вошпПегит) п каучук. Каучук се добија из бразилијанских дрвенастихЕирћогћ1асе-а, индијских Псиз-врста , из неких Аросупе-а и А8с1ер1ас1е -а.

Изгледа, да млечне цеви у биљном животу играју улогу сличву крвним судовима и то венама. Јер с једне стране садрже у себи сунстанце, које се нри растењу неносредно употребљавају, а с друге стране садрже секрете н екскрете , који се у њима скупљају. Од особитог је интереса, што се у млечном соку неких биљака (многе ЕирћогМасеае) налазе скробназрнца, аова играју најважнију улогу у размени материја. Физиолошки значај млечних цеви тим је већи, што се у њима налазе и Ферменти. (Наст^випе сеј

*) У млечном соку суспендована мала зрнца изгледају, при јаком увећању, округла, често једва мерљива ; понекада су само прилично велика и састављена из концентричних слојева (Рјсизј. Пошто водњикави део испарн, зрнца се скуое, образу1ући густу (опијум ) или пачасту смолу (еуфорбијум) или еластичнн каучуг. У тим сасушеним мленим соковима на лазе с е осим тога још и мале количине воска и ма сти.