Просветни гласник

ОДЛОМЦИ ИЗ ГЕОМЕТРИЈСКОГ ЦРТАЊА

447

0 Д Л 0 М Ц И из ГЕОМЕТРИЈСКОГ ЦРТА1ВА за I. II. и III. равред средљих школа од КОСТЕ ИВКОВИЋД истчапог иредавача неготинске н. гимназије (Настапак)

О т а ч ц и Чдан 5. 1.) Геометријску дрту итачку можемо само замишљата, али их не можемо иредставити, јер црта има само једну димензију а тачка нема ни једне. Покршину као границу тела не можемо опипати, јер нема треће димензије. С тега обележавамо тачку и црту видљивим знацима у геометријском цртању, а иовршину ограничавамо видљивим цртама. 2.) Тачка се зове сваки удоб каквим оштрим оруђем на неку равнину или облину. Таква се тачка зове физична, за разлику од оне геометријске тачке која се само замигаља. Што је мања Физичка тачка, у толико се вигае она приближује геометријској. 3.) Да би знали окојој тачци говоримо кад их више има , обележавамо их са једним писменом: а изговара се н. цр. тачка А, тачка Б и т. д. ^^. I. (Јлика !■) О ц р т а м а Чл. 6. 1.) Убодом пера, креде и оловке добијамо тачку. Ако пером, кредом или оловком покрећемо Физичну тачку у некој равнини, добијамо видљиви аут од тачке који се зове црта. Но та црта има своју ширину и зато се зове физичка црта, која је само видљив знак за, геометријску цргу, која има само дужину Што је тања црта, тим се вигае приближује оној замишљеној геометријској.

2.) Ми узимамо да је црта ограничена и као такова има своје две границе — две тачке. Ограничена права зове се аруга. С једне стране ограничена права зове се зрак. Пруга се обележава са по једним писменом на аочетној и завршној тачци; а изговара се црта АВ. Зр:+к се обележава са једним писменом у средини нпр. зрак С. ( Сл . 2.) 3.) Осим правих и кривих црта имамо јога и иребијене араве, аребијене криве и смешане црте. 4.) У геометријском цртању а при нацрту појединих слика употребљују се ове праве црте: а.) Јако извучена црта — означује видљиву црту што се задатком тражи, или се употребљује за сенчање ; — права АВ; б.) Обично извучена — означује познату црту ; - ирава СВ. в.) Танко извучена црта — употребљује се за умањена мерила и светлосне црте ; — ирава ЕБ 1 —, г.) Јако истачкана црта — означује не видљиву црту која се задатком тражи; права СгН д.) Слабо истачкана црта — означује познату не впдљиву црту ; — ирава ЕЈ ж.) Танка испрекидана црта — ирава ДШ —, и з.) Сложена исирекидана црта — употребљава се за иомоћне црте. — праве ОР —. (Сл. 3.)