Просветни гласник

448

ОДЛОМЦИ 113 ГЕОМЕТРНЈСКОГ ЦРТАЊА

, Знак паралелности јесте || . Н. пр. права АВ наралелна је са правом ОБ, а то се означава овако : АВ || СБ. (Сл. 5.) 2.) Две паралелне прапе, ма колпко про дужене, не секу се. Од дужине правих пе зависињиховапаралелност. Тако јеЕГ || СгП, и ако је права СгН мање дужине. (Сл.5.).

Чл. 7. 1.) Кад неку праву у нростору преманама посматрамо, онда, она може да буде у једном од трију ираваца : Отвесном, водоравном и косом. 2.) Отвесан (вертикалан) правац јесте онај, какав показује тело кад слободно (из руке иуштено) на земљу пада. Такав правад показује и висик — конац затегнут везаном куглицом. Водораван (хоризонталан) правац јесте онај ; гато га показује површина мирне течности. Кос правац јесте онај који није ни отвесан ни водораван. 3.) Ова три правца може имати права •у некој равнини, ако положај праве у равнини носматрамо према нашем положају. Чл. 8. 1.) Положај двеју правих у равншш може бити двојак, т. ј. оно се или секу или теку у истом правцу а једнаком одстојању. 2.) Еад се две праве у равнини секу, онда оне то чине само у једној тачци. Тачка иресецања двеју правих зове се аресечна тачка. Н. пр. праве АВ и СБ секу се у тачци Е. (Сл. 1) 3.) Но две праве у равнини могу имати и такав ноложај, да би се тек онда секле, ако се нродуже на ону страну, где су једна другој нагнуте. Н. пр. праве ЕОг и НЈ тек продужене, секу се у тачци К. 4.) Кад две нраве имају разне нравце а не секу се, ми за њих велимо : да оне конвергирају у оном нравцу, где се ириблиЖ УЈУ, а дивергирају у оном правцу, где се разилазе. Тако праве ЕСг и НЈ конвергирају према пресечној тачци К, а дивергирају у правцу стрелице ш. Чл 9. 1.) Две праве, које теку у истом правцу (или гато је исто : у једнаком одстојању) јесу равноодстојне ираве или иаралелне.

Чл. 10. 1.) Мерење правих зове се рад, којим се одређује њихова дужина. Да би моглп изнаћи дужину неке праве, иотребна је нека позната дужина коју ћемо шестаром пренашати на задатој правој, и бројаћемо колико се пута позната дужина садржи у датој правој. 2.) Та позната дужина неке праве — којом меримо дужину задате праве — зове се јединица мере. 3.) Јединица за мерење дужина јесте метар, али се за јединице могу узети како делови тако исто и множине од метра. 4.) Кад се на једној дужини од метала, дрвета илпартије препесенекајединица мере неколико пута са свима својим деловима, добијамо мерило или размерник. 5.) Кад се премерене дужине у ирироди пренагаају на артији, бива то увек по умањеној мери. Мерила по којима нрецртавамо природне дужине умањене, зову се умањена мерила.

Чл. 11. 1.) Ако у некој правој обележимо једну тачку у произвољном одстојању обеју крајњих тачака те праве, онда је задата нрава раздељена у две мање нраве. Задата права јесте тада збир њених делова. Могу се узети и вигае тачака, и задата права биће збир од вигае мањих делова. Н. пр. у задатој правој АВ нмамо тачку С. ПраваАВјесте збир од правих АС и ВО, гато се овако пнгае: АВ = АО + ВС; или БЕ = БЕ + ЕО + ОЕ. (Сл. 6.).