Просветни гласник

450

ПЕДАГОШКЕ СТВАРИ О ПЕДАГОГИЈИ КДО НАУЦИ ') НЛПИСАО ФРИДРИХ ДИТЕС

I Часопис, који је на се узео задатак да научно објашњава сва питања, која засежу у опсег васпитања, н воји о овоме доноси у свакоме броју нрилоге, не сме никад изгубити из вида ни спедијалне радове у опште. Питање је: може ли се цељ, коју смо поставили, и постићи? Је ди у онште могуће, да се у питањима наставе и васпитања у онште, поставе појмови н наставни законн, којн ће бити од опште вредности, на тиме постићи просечни споразум стручњака ? Или, ирече ди при овоме јасном сазнавању и челичном правилу непрекорачиве препоне, тако да тек поједине тачке могу бити утврђене, али да решење о делини нреостаје постојаном колебању, субјектнвном мишљењу, доброј вол>и, повременим ауторитетима, дакле у опште, Факторима без утицаја, који би имао отсечан значај ? Другим речима : да ли Је недагогика наука , чије име заслужује ноште ; или, носи ли у себи бар клице, предуслове, из којих би се развио научни склоп, који би носио научан карактер ? На ова питања треба дати јасан одговор, ако се хоће да се пресуди о ноложају васнитања и насгаве у опште, као и о мислима и захтевима педагога. У ночетном чланку нашег часописа од прошле године, обележили смо социјално-нолитичке махне, и недозвољене сталешке захтеве, који су препрека успешном поретку у јавном образовању, а то с тога, што они стручњацима стају на пуг слободном и потпуном развитку њихових погледа и њихове снаге С ногледом на ове чињенице, које и ствари постоје, имајући на уму непоштовање, ћиФтарење и нагрђивање педагошЕих гледишта и планова, питањеје: да ли у опште има ноука о васпитању и настави права на меродавну реч у питањима те области, онако исто, као што то бива код

теологије у црквеним питањима, код правппштва у суДским питањима, код науке о ратовима у питањима војепим у опште, код медициве у санитету, и т. д. Често се тврди, да педагогијн недостаје сигурне основнце, очевидне сигурности, у опште научног карактера, који оправдава само одлучне пресуде ; да су погледи и намере њихових заступника тако нодељепи и нескладни, да се врло често са самих иротивуречности и спора не може доспети ни до каквог иозитивног мерила. За то су, веле, и педагози на то упућени, да њима овладају и да их руководе они, који су имаоци науке. Са којих се страна такве тврдње износе и раструбљују, на што служе, и тада имају за последицу — о свему томе бићејош говора. Пре свега морамо да се занитамо, у колико они могу да одговарају истини, вредностн. Ту ће се показати њихова потпуна ненздржљивост : видиће се, да педагогија у погледу унутарње снгурности, ни једној науци не изостаје, да је одсудно надмашила баш оне науке, које себи присвајају право туторства над њом, и да понижавање, које јој се указује, почива само на незнању или нејасним мотивима. Оно истина, педагогцја је до сада доспела онако исто мало као ма икоја друга наука до апсолутног савршеиства ; она треба даље обраде, као и све друге научне гране. Али, да се њеној сврси постојано блпжимо, на макар се та цељ и у недостижној даљини налазила, за то је педагогнка исто тако у стању, као и ма која друга наука, и већ њен садањи положај даје јој права, наисто онакво иоштовање, као и свакој другој науци. II Па на чем почива људска наука у опште, и научни карактер посебице ?

*) Овај је чЈанак изашао у «Рас1а §о;Јшт» — у VII (188 4) год., у свескама 1 « 2.