Просветни гласник

ШКОДЕ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ СЛЕПИХ

469

лнке,, да оно и упражаавају, што су у школи изучили. И само на тај еачин њима ће се номоћи, да оиет пе падну у нерад и задудничење. После многих. узалудних покушаја, на иослетку 1825 године испадне ми за руком, да отворим прве изворе за остварење намишљеног плана, добивши од неколико човечнпх добротвора приходе од приређених кондерата, и још друге неке иоклоне у новду...." КлаЈн је најпре узео само четври пређашња ученика слепачке школе, па их сместио заједно у један стан, где су продужили учење музике заједно, и то им је било као стручно занимање. Њему је главно било, да их сачува од прошње и да они не употребе ову вештину као средство за просјачење, него да изуче музику како треба, па после, као и окати музиканти, да свирају на кондертима и иначе у другим приликама на јавним местима. И то је он и постигао. Јер исте те године они су лод предвођењем једног окатог музичара у више прилика свпрали, и то свакад су били захтевани у напред. Идуће, 1826 године, заузимањем Клајновим образује се једно друштво, које се старало о прикупљању новчаних средстава за подмирење трошкова тога новог завода. На тај начип образован је један фонд, из кога су после набављене све потребе и алатн за слепачку радионицу. И сад су они слени учениди, који су у школи образовапи, долазили у овај завод, где су радили онај занат, који су у школи изучили. Сем слепих, који су у школи образовани, примани су н други, који пре тога нису били у школи, и онда су и они учили и радили какав занат. 1'лавно загшмање свију слеиих у овоме заводу били су занати, али иоред тога они су учили и музику■ У заводу је образовано једно музичко друштво од слепих радника, а под руковођењем једног окатог учитеља музике, и они су у разним приликама свирали, али свакад по нретходном захтевању, и под управом свога учитеља музике. Приход од тога, као и од њихових израђевина, прииадао је нешто њима а нешто самом заводу. Радови, којима су се слепн занимали у овом „заводу за заннмање и издржавање одраслнх слепих" били су већином онп исти, које су слепи ученици учили у сленачкој школи, илп које су они тамо били почели

да уче, на нису баш са свим добро изучили. Овде су сад онн веџбанп у тим занатима, док нису били потпуно оспособљени, да могу добре ствари у своме занату и израђивати, те тако „зарадитн бар неки део свога издржавања«. Тако они су овде радили ове занате : 1. Столарски. Слени су нзрађивалн скоро све столарске нредмете како за слепачку школу, тако и за њихов завод, н. нр. ормапе, кревете, столове и т. д.; а исго тако и све поправке на овим предметима, они су сами вршили. Сем тога, они су умели да израђују н Финије ствари од политиранога дрвета, као што су : шатуле са уметцима. мали столови и кутије са огледалима, оквири за огледала и за слике, мале Фиоке и кутије за играчке, мале кутијце за шваље, сланице, и кутије за шећер и т. д. 2. Стругарски: дуванске кутије, светњаке, солире, здеље за јаја, кутије за берберске алатке, нгленице (кутије за игле) и т. д. 3. ОбуКарски: женске и мушке цинеде, плитке дипеле и папуче, и све ноправке на тим предметима. 4- Котаричарски : велике, средње и мале котарице од врбовог прућа, како са тако и без заклопца, даље котарице за воће и за рад од широких врбових иантљика; оплетање стаклета уским врбовим пантљикама и тако даље. 5. ЈРадови од круте артије: велике и мале кутије, мале кориице за плетиво, кутијце за. игле и за пера. Женске су радиле и неке од побројених занага, а сем тога н женске радове, као што је плетење. Оне су плеле разне иредмете од вуне и памука: чараие мушке женске и детиње, снаваће капе за мушке, дегиње аљинице са и без рукава, детиње капице и т. д. Поред ових радова слеии су у овоме заводу радили у прво време још неке друге нослоЈ.е, као : ткање колана и других повеза, прављење ципела од чојаних окрајака и плетење застирача од сламе. Ну, ови су радови доцније нануштени, по што се видело да су горе иаведени довољни, и да се, сем тога, боље и продају израђевине од оних ирвих послова. У заводу се радило ирво оно, што је требало за школу или за сам завод, а за тим