Просветни гласник

ЗАПИСНИК гллвног

ове године може према преддозима, који му буду дошли н према своме знању иодиети Министарству деФинитиван потпун преддог о подизању тих завода у нашој земљи. ПВр. 4660 22 Априда 1887. Београд. Миниотар Просвете и Црквених Послова Ј\ АихЛ. ј ^улунџита с . р. V Сасдушан је усмен ре®ерат г. Жиика Поповића и г. Свет. Вуловића о извршеним поправкама у II. деду „Француске Синтаксе" од г. Живка Недељковића проФесора у пензији. Г. г. реФеренти изјавиди су : да је писап, поправио и исправио у рукопису све, што му је прнмећено од Гдавиог Просветног Савета и да се према томе дедо може препоручити и примити за штамнање. Посде кратког споразума у Савету о неким нарочитим захтевима пишчевим, као што су : да му се да већи хонорар за састављање и уређење регистра, и да му се да на покдон већи број примерака, ношто се дедо отштамиа, него што се то по утврђеном обичају даје писцима, — Савет је са 14 противу 4 гдаса о овоме деду донео оваку оддуку : да се II. део Фракцуске Синтаксе од г. Живка Недељковића, проФесора у иензији, прими и о државном грошку штампа као ру чна књига за ђаке. Писац да се хонорише за труд са стотину динара од штампана табака у опште^ с тим, да нри штамиању држи сам коректуру. Што се тиче броја примерака, који би се имади дата писцу, ношто се дедо наштампа, Савет није ни решавао о томе , пошто то не спада у круг његова рада. VI Посде овога настављен је претрес питања о реФорми средњих шкода. Председнпк Савета позива чданове да се јаве за реч. Момчило Иванић узима реч и доказује, да у опште н не може бити нитања о томе: требају ди нам двојаке гимназије , јер има за исте основа у самоме закону. Сам г. министар морао је мисдитн на двојаке гимна-

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА 4 59

зије , јер их у писму номиње, а тај исти емисао мора имати п сам закон у коме се изреком сиомињу раздучиги правци. Говорник веди, да је подеда радаједан иринцип наиретка, по томе ће двојаке гимназије боље одговорити нашим данашњим потребама. Савет би се показао назадан према самом закону, ако се неби прикдонио гдедишту, које је изнето у закону. И он је за то, да има реадних гимиазија, ади треба имати и кдасичннх. Наводи за пример декаре, ФидосоФе, нравнике п историке , кодико је њима потребно кдасичнога знања и образовања за њихов рад и живот у данашњем добу. Даље говорник наводи један пример из уређења баварских реадних гимназија у којима је кдасичнп правац јаче заступљен ио у кдасичним гимназијама одборске већипе, па веди, како у уредби тих баварских гимназија изреком стоји сиоменуто, да из тих гимназија нико не може нћи на медецину, него у друге Факудтете техничке и природвачке. Л.атинска кудтура заменнда је грчку и господарила светом тодике-векове, па и то је јак раздог да се она не сме игнорирати. Осим овога, говорннк веди, да све науке скоро , својом историјом иду у датннски језик, јер су све науке обрађене овим језиком до најновијега доба. Наводи Микдошића, како је и он чак на сдавистицн радио датинским језиком. Наводи нротестанску Пруску (а не катодичке народе , као што мањина мисди) како опа негује кдасицизам. Наводи за пример нравосдавну Русију, која се у новије доба прикдонида са свим кдасичиоме правцу, јер су нод министром Толстојем заведене строго кдасичне гимпазије свуда, П он цени мишљење г. Борислава Тодоровнћа, и он је за то, да се с реалне стране помогне нашему народу, за тоје одборска већинаиодреднла више реалнпх но класичиих гимназија. Говорник завршује тиме , да Савет треба да прихвати мишљење већине, јер ће се огрешитн о потреби саме земље и о сам закон. Др. Н. Милаш чита из једног немачког просветиог диста рецензију о нашнм најноновијим изменама и допунама у закону о уређењу гимназија. у којој се брани и одобрава нравац реФорме у смпсду класичности. Јов. ЖујовиИ моди иредседнпка и Савет да се ире свега објасни смисао онога чдана 58*