Просветни гласник

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА

463

ВАСПИТАЊ-Е КАО Н А7КА

од Александра Нена

ГЛ.АВА ДЕСЕТА ВРЕДНОСТ СТАРИХ КЛАСИЧАРА (Наставак)

Други јо ступањ оно, кад ученик може доћи до успеха, ако приљежно и доста узради, и у том случају он се радује успешном раду, налази у њему награде за уложени труд, и до краја га изврши. А на иајвшпем ступњу, тај се посао сврши са свпм лако, без икаква наирезања. Ту већ нема никаквих тешкоћа да се савлађују, и баш с тога такво веџбање мало ће имати уплива на образовање снаге, ношто нема никаква наирезања. Ми ћемо узети у опште — и ако то шце свакад тако — да се ученик налази на оном другом ступњу, и сад нам треба да испитамо, каквих то особитих момената има у таквим веџбањима, који могу имати уплива на развијање, јачање, васпитање или образовање неке од виших способносги. Превођење је један опитни или покушајни рад. Ту се мора значај сваке поједине речи утврдити, и између различних значења једне исте речи, мора се у скаком ноједином случају изабрати баш оно, које ће, у свези са свима осталима, исказати чрави смисао дотмчне реченице или мисли. Пргг томе морају се покушавати различне комбинације. Не испадне ли нрви покушај за руком, не буде ли узето значење појединих речи у сагласности, онда ученпк мора по ново траж.ити значења речи, поново иравити комбинацнје по неколико нута, док на послетку не погоди баш на ону комбинацију, којом ће најбоље и граматички, а и по смислу иревести извесну мисао или реченицу. За овакав рад треба доста трајашности л приљежања, и непрекидна веџбања у овом иослу

имају уилива и на навикавање на рад, нриљеж.ање и стрпљење у оиште. Али превођење није једина врста рада, где се оваке операције могу предузимати; оно није ништа особито, једино и са свим засебно, што се не би могло наћи у веџбањима на другим областима знања, и у другим предметима. Ва сваки предмет који се изучава, па ма какве врете он био, треба исто тако стрпљења и ириљежања, и неки иредмети крећу се истим тим путем, којим се иде и у нревођењу, а то је, пгго се и код њих неким речима даје различно значење, док се не ногоди баш најбоље и најтачније. Ту треба исто оно приљежање, које је нужно да би се каква загонетка или у опште какав заплет или игра с речима, могла разрешити. Да бисмо значај неког научног закона или иравила нојмили, да бисмо нашли иравпло, које је у неком извесном случају нримењено — за све то ми морамо најире неколико покушаја, један за другим чинити, неколико комбинацнја пробати и неколико нута неиодесне или неумесне одбацивати, па нове предузимати, које ће ее впше слагати с условима датог проблема, и у томе раду ми морамо, ако хоћемо да дођемо до уснеха, изтрајати у мирном разшшљавању све дотле, докле подесну кчмбинацију не нађемо. При јеаичном тумачењу ннјтеже је ученике свакад одржати баш у оном средњем положају, где задати рад не нремаша његове спаге и снособиости, нити је оиет с друге стране тај рад сувише незнатан и са свим иснод нивоа ученичкпх сиособноети, те да му не би давао довољно ирилике за веџ-