Просветни гласник

РУЧНИ РАДОВИ У ОСНОВНОЈ школи

529

13.. Ручни рад, цртање и краснопис ие могу ићи уз разговор на туђем језику иди читање. 14. Ученицима не треба дати да носе са собом много школских потреба и учила. 15. Одмор после прнога часа 10 минута, после другога 15 минута, после трећега 10 минута, носле четвртога 15 минуга. Између часова, ученице излазе из разредних соба,

које се проветравају. Ако се може, ученице треба да изађу , бар за већих одмора, на чист ваздух, или у дворану за гимнастику, где су доиуштена Фпзичка веџбања и игре. Додатак к свему паставном нлаиу: Не пропнсују сеодређене шкодске књиге и учила. „Журналг министерства народнаго аросвЂшченгн".

РУЧНИ РАД0Б1 У ОСНОВНОЈ школи ПРВИ ДЕО ИСТОРИЈСЕСИ РАЗВИТАК НАСТАВЕ У РУЧНОМ РАДУ (Наставак)

Ми бпсмо могли навести још стотинама Факата и примера, у којима се јасно огледа она велпка веза и зависност духовног развитка, од развитка ручне умешности. Али и из овог површног прегледа, из ово неколико наведених наговештаЈа о улози руке и ручне умешности, за познавање света и за сав умни развитак човеков, нама ће бити довољно јасно: да се рука упоредо развија са духом, и да је духовни развитак у толикој мери зависан од руке и ручне умешности, да би морао бити са свпм друкчији ц у сваком погледу назаднији, кад би се вршио без суделовања руке, и да би, на послетку, цео спољни свет, у томе случају, био за нас са свим нешто друго, а не оно, што је данас. Тек кад ово узмемо на ум. онда видимо сву дубину, оштроумље и једрину онога, што је Русо исказао у оној реченици: т наши ирви учитељи философије, то су наше руке очи и ноге. Ставе ли се кпиге место тога, онда не учимо да расаознајемо, него да верујемо " Из досадањега мц смо видили и то шта је ариродна метода у настави и шта значи оно : цело образовапе треба да је удешено ирема ириродном развитку детета, ученика. Ми то често. понављамо. А смеЛо ли рећи, кад узмемо у обзир ово, што смо до сада ЛГОСВЕТНИ глдоник

казали о органском развитку свију ученикових снага и способности, да гако и радимо, као што и говоримо ? Одговор на то добићемо доцније, кад будемо говорили о поједпним ручним радовима у основној школи. До сада смо посматрали ириродни раз витак ручне умешности и тражили смо, да видимо, у колико та страна човековог развигка стоји у свези, са усавршавањем и развијањем свију осталих његових снага и способности. С тиме упоредо, само по себи, изашао нам је на видик и онај пут, она ириродна метода, којом се човек служи у распознавању спољњега света, и којом се је морало служити и цело човечанство у своме развитку. По што смо то у кратком нацрту казали, остаје нам сада да расмотримо како је школа у овоме правцу свој задатак вршила, и да видимо: је ли се и она свакада држала овога пута, образујући народни подмладак п спренајући га за живот. Треба нам, дакле, да покажемо у колико се је кад школа обазирала на усавршавање ручне умешности, а то значи: у колико је кад било у школи ириродне методе, очигледности, саморадње, хармонијског образовања и сареме за живот, или краће: да изнесемо, у колико је школа у разна времена вршила свој задатак по природним законима човековог раз67