Просветни гласник

530

ОСНОВНОЈ школи

витка, и према потребама људског живота. Да то тачно разумемо, номазке нам ова скида, коју смо изнели о улози руке за развитак човечанства , и значају њеном за први развитак и познавање спољњег света данашњег детета. То нам је основа за цело даље посматрање ручнога рада, и за то је добро, да овде још једном сноменемо важније тачке, које из досадањег разлагања издазе и то са свим у кратко. Сви важнији моменти, које нам је требадо до сада да покажемо, своде се на следеће: Ручна умешност почиње се развијати, кад и човеков организам. Ирви покретачи за развитак ручне умешности, јесу органске потребе; доцпије се органској потреби придружује и духовна. Упоредо са развитком свију човекових способности, упоредо са развитком ума човековог, развијасе и ручна умешност. Као што цео развитак човеков има свој ембриски живот, своје детињство, и као што су се све снаге и способности човекове постепено развијаде и усавршавале хиљадама година, док су достигле данашњи ступањ исто тако постепено, а упоредо са осталим способностима, развијала се је и ручна умешност човекова. Тако је морало да буде, и то је природни пут. Друкче човек не би могао ностати оно, што је данас. Јер цео човек, све његове способности и снаге , јесу један организам ; све се органски развија. У тај организам спада и ручна умешност; и ако би она могла изостати, а све остало напредовати , онда човек не би био једна органска целина, састављена из много способности и снага. Духовни развитак завнси од ручног рада, и без суделовања овога ми не бисмо били у стању, да познамо спољни свет, као што га данас познајемо, сем тога, што ми без ручпога рада, не бисмо ништа имали од свију сувремених културних творевина. Образовати, дакле . човека ириродним иутем, нрема ириродном развитку његовом и ирема иотребама истинског живота, значи узети у тај иосао образовања и ручни рад ; јер без њега нити има природне методе, ни спреме за живот, нити хармонијског образовања. То видимо из развитка целог човечанства, као и у развитку данашњег детета, које пролази онај исти пут у своме развитку — само много брже, услед наслеђа и других околности, 1

које је и човечанство у дугим низовпма векова морало проћи. Део човек не може се образовати без ручнога рада , без ручне умешности. Погледајмо сад, како је са развитком човековим онда, по што је он дотерао у својој култури дотле, да се у друштву људском могла нојавати једна нарочита установа, која је требала његово усавршавање, да убрза и свестранијим направи — како се врши образовање човека у школи ? Природно би било, да школа продужи онај пут при образовању човека, којим је се овај и без ње развијао, а који је самом природом човека обележен. Она би, дакле, имала да упоредо разваја све снаге и способности човекове, као што се је све то развијало, још од постанка и зачетка његовог. Чини ли школа тако ? Узима ли и она ручни рад у номоћ за развијање човека? Развија ли, другим речима, и школа упоредо све снаге и способности, код ученика, и какав положај заузима образовање руке у школп ? Изгледа, да је онога исгог дана , кад је прва школа заснована, прекинут и сваки природни развитак код човека, и да су људи ово увидели тек последњих векова, кад се ночео давати правац данашњег школовања и полагати темељ данашњем образовању. Јер како код првих исторнјских народа, тако и код два класичка нароДа старога века Грка и Римљана — налазимо, да школа нпти иде природним нутем при образовању човека, нити му упоредо развија све способности и снаге. Свуда видимо , и то траје и кроз цео средњи век, да швола узима само поједнне способносги и снаге, на их развија, занемарујући нотпуно свеостале. Па и ручни рад, према тој једностраности, добија час једну час другу улогу, према томе, какав је васпитни идеал школе. По некад га никад и нема у школи, па с тога и све оне снособности човекове, с којима он стоји у свези, не могу да се развију потпуно, и једиа страна човекова, једна најважнија његова способност, остаје без икаква развитка. На другом опет месту видимо, да се ученици обучавају и веџбају и у ручним радовима, али то је скоро све ■ што они уче, и због тога остају без икаке редовне неге све 'остале способности и снаге њихове, образовање све-