Просветни гласник

СТЕПЕНОВАЊЕ И КОРЕНОВАЊЕ

537

Ове делове квадрата, добивене на тај начин, треба писати једно испод друго тако, да сваки сдедећи део прелази за две ци®ре удесно. Ватим треба сабрати бројеве с погледом на њихово место, па је добивени збир квадрат данога броја. Упрошћено означавање такве радње види се из иримера : 2746* 19

2'— 4

47-7 544 4 5486 6

29 21 76 3129 16

7 |54|05ј 16

и ироизвод одузме од остатка, добиИе се треЛа цифра коренова: ако се остатку доаише трећи одељак радикандов (одвајајуКи иоследпу цифру) иа се двоструким бројем из дотадањег дела кореновог иодели остатак. Ако би у радиканду било још одељака, радња се иродужава по последњој тачки и даље. Ево још једног примера : V 7Ј54Ј05ЈТб = 2746 354 : 47-7

2505 : 544-4

38.

Ако је иотребно, да се одреди квадрат каквог досетног разломка, н. нр, 5 - 32*. онда, погато је 5*32* = 5 32 X 5-32 видн се, да у добивеном квадрату мора бити два пут вигае десетних места него у даном десетном разломку. С тога се за такав случај може поставити нрактично иравило : Десетни се разломак диже на квадрат као и цео број, без обзира на десетну тачку, само се у добивеном квадрату одво ■ ји два иут више десетних места. Н. пр. 5-32 1 =

32916 : 5486-6 о Према стененовању лако се одрзђује и квадратпи корен из десетног разломка : Треба радиканд, иочев од десетне тачке, иоделити и на лево и на десно у класе ио две цифре, иа радити као и код целих бројева, а у резултату ставити десетну тачку онде, где се ири раду ирелази она у радиканду од класе на класу. Ако би последња класа остала с једном циФром, може се попунити нулом, јер то неће променути вредност десетног разломка. Н. пр. ако се тражи квадратни корен из броја 356*273, било би :

5*= 25

103-3 - 3

1062-2 ==

Дакле је :

5-32'

28|30|24 28-3024.

\/ 3ј56-27|30 256 : 28

18-87

3227:368 28330 : 3767

1961

Нниомвна, : Радња у кореновању могла би се правдаги и преображајем :

]/356-273 = |/356-2730

3562730 _ 1 10000 100

730.

НРОСВКТНИ гллсник