Просветни гласник

ОДЛОМЦИ ИЗ ГЕОМЕТРИЈСКОГ ЦРТАЊА

541

12.) Оирава којом се одређује: колико неки лук има степена, зове се угломер (трансиортер), а то је или полукруг иодељен у 180.Е, или део круг иодељен у 360°,, и прави се од артије, дрвета, меди и рога. 0 угловима Чл. 14. 1.) Равнина, која је ограничена са двема правама што из једне тачке чолазе, зове се угао. На дивергирајј г ћој страни тих двеју правих равнина је неограничена. Обе лраве зову се краци угла, а тачк.а из које полазе оба крака зове се теме угла. 2.) Ми можемо замислити да угао постаје тако, ако се нека права око своје крајње тачке као око осовине окреће, и онда та права у своме кретању описаће равнину с једне стране неограпичену, што се зове угао. При оваковом кретању праве, друга њена крајња тачка описаће лукове кружне црте, те тако пренашамо угао у кругу, који чине два нолупречника. По томе је кружни исечак угао, коме одговара известан лук. Што је већи угао, тим је већи и његов дотични лук. 3.) Према овоме јасно је, да је угао тим већи, што се више оба крака у своме кретању удаљују један од другог; дакле величина угла не зависи од дужине његових кракова. 4.) Угао се обележава и изговара на три начина: а.) Са три писмена, од којих оно на темену долази у средини изговора: н. пр. угао АВС ; 1».) Са једним писмем на темену, н. пр. угао В; с.) Са једним писмем између кракова, н. пр. угао т. (Сл. 11.). 5.) Еако величина угла зависи од размакнућа његових кракова, то су онда два угла једнат, кад имају исто размакнуће кракова. Н. пр. угао т и угао п јесу једнаки и ако имају разне дужине у кракова. (Сл. 11).

6.) Зпак за угао јесте један мали угао пресечен једним луком : <$. Тако < т, значи угао т. 7.) Јединица за мерење углова јесте угални стеаен , а то је угао коме одговара лук од једног степена. Па како угао расте подједнако са величином лука, то ради мерења угла, узима се лучни стеиен. Колико степена има лук који одговара извесном углу, толико угалних степена има онда и тај угао. — Према овоме, транспортер — справа за мерење лукова — употребљује се за мерење углова, те је отуд и добио име угломер. Чл. 15. 1.) Права полазећи из свог ирвобитног положаја може у кретању своме да заузме различан положај, премасвоме првашњем положају. Угао коме оба крака леже у лравој дрти супротног правца, зове с & јраван угао. Равном углу одговара лук који је половина целе кружне црте, па како овај лук има 180°, то и раван угао има 180°.. Н. ир. < АВС. — (Сл. 12). 2.) Угао који је већи од равног зове се исиуичен угао, н. пр. БЕБ 1 . Ако пак крак БЕ у свом кретању, дође у свој првашњи иоложај 1)Е, онда је тачка Г описала целу кружну црту. Такав угао коме одговара цела кружна црта, зове се иун угао и има 360°. Краци пуног угла падају један на други. 3.) Углови, који су мањп од равнога угла зову се шуиљи. Овде спадају ирави, туии и оштри углови. 4.) Угао који је иоловина од равнога, зове се ирав. За његове кракове велимо, да стоје уиравно (нормално) један на други, т. ј. један његов крак јесте уиравна или пормала другог крака. — Правом углу одговара четвртина кружне црте, јер је прав угао квадрант круга, и по томе ирав угао има 905-. —