Просветни гласник

542

ОДЛОМДИ ИЗ ГЕОМЕТРИЈСКОГ ЦРТАН.А

Управност се бележи знаком Ј_. Н. пр. за < ВАС бележи се: ВАЈ_АС, и изговара се: ВА ,је управна на АС. (Сл. 13.). 5.) Угао који је већи од правог а мањи од равног угла гове се туи. Н. пр. < БЕБ 1 . Туни углови јесу они који имају више од 90°. а мање од 180.°. — (Сл. 13). 6.) Угао који је мањи од правог, зове се оштар. Н. пр. <$' СгНЈ. Они имају мање од 90°^. — (Сл. 13.). 7.) Знак лравог угла јесте велико латинско писме Е; и тако је знак за раван угао 2В, а за иун 4Е. 8.) Према томе што краци правог угла стоје уиравно један на други, велимо, да уираван правац са водоравним, чини прав угао. И где год имамо прав угао — на ма у ком положају његови краци били у равнини према нама — ту је један крак управна нрава нрема другоме, Где нема правог угла, ту су оба крака косе праве, од којих једна може бити и водоравна ирема нашем ноложају. Чл. 16. 1.) Ако се један крак угла иза темена у иротивном правцу његовом продужи, постају око тог темена два угла. Два угла који имају једно заједничко теме, и један заједнички крак,а друга два крака леже у супротном правцу у правој црти, зову се уиоредни углови. — У сл. 14. јесу упоредни <Ј П1 и <4 п.2.) Како оба упоредна угла чине р&ван угао, то два упоредна угла изноее 180° = 2Е. 8.) Ако је њихов заједнички крак унравна у заједничком темену, онда су уноредни углови једнаки, сваки дакле има по 905= Е. Н. нр. <г 0 = <5 р. (Сл. 14.). 4.) С једне стране праве могу бити и више углова, који имају заједничко теме, и сви ти углови скупа износе 2Е. —

Чл. 17. 1.) Еад се двб праве секу у ревнинИ ј оне образују око пресечне тачке четири угла. Угао што лежи у продужењу кракова једног угла иза темена, јеете унакрстан угао од првога. Н. пр. праве АВ и СБ секу се у тачци Е, а унакрсни су углови т и п, о и р. — (Сл. 15.). 2.) Два унакрсна угла јесу једнака, јер еваки од њих допуњује свој упоредни угао до 180°. 3.) Више углова у равнини а око једне тачке као заједничког темена, износеједан нун угао, т. ј. 360°.. — Н. пр. углови а, 1), с, (1, е и Г износе 4Е = 360°,. ( Сл. 15.). Чл. 18. 1.) Кад се две нраве у опште нресеку трећом постају углови, који због разног међусобног положаја добијају разна имена. Трећа права којом се пресецају две ненаралелне нраве зове се иоиречница (трансверзала). 2.) Углови што леже изван иресечених правих са обе стране ноиречнице, зову се сиољашњи; а они што леже између пресечених црта, зову се унутарњи углови. Тако су углову §■, ћ, п ; о спољашњи, — ј, к, 1, т јесу унутарњи углови. (Сл. 16.). 3.) Један спољашњи и један унутарњи угао што леже са једне исте стране попречнице и имају евоје засебно теме, — јесу одговарајуКи углови. — Такови су д и I к и о и т. д. (Сл. 16.). 4.) Два снољашња — или два унутарња угла од којих један лежи с једне стране а други са друге стране нопречнице, и имају засебно теме, зову се наизменични углови. Такови су: ј и т, Тп, и п, и т. д. 5.) Два унутарња угла што леже с једне стране нопречнице а са разнии теменима, зову се унутарњи суиротни углови. -— 'Гакови еу к и т, и ј са I. —