Просветни гласник

ПВДАГОШКК СТВАРИ

рења. Овај систем изгледа као да је данас у велико омиљен ; реакција се је популарисала, она се примиче, јер је вичу, жељни су је. На ко моасе да замери моћнидима, кад натоваре јарам народу, у коме више пе бпју срца за слободом? Одкуда ће у таквим околностима да се дође до увиђавности, појимања одушевљеаа. За здраво напредно образовање ? Педагошке идеје успевају само на земљишту, на коме се иовија племенити н слободни дух народнн. Али је жалосно, да је управо оној народности, којаје нређе беђена са претераног идеализма, иредњачио кобан покрет. Гласовн, који ово потврђују множе се. Ми указујемо овде на један од тих, а он ће бити заиста довољан. У иоследњој свесци прошле год. овог часоппса, приказана су најбоља дела једног црквеног ветерана, под насловом „Двојако хришћанство," човека, чије образовање, карактер и старост не донуштају да се посумња у збиљу и савесност његове сведоџбе. Он вели између осталога: »Немачки народ толнко се навикао, да све оно што је опште, све духовно и морално добро народње погледа као домен светског н духовног газде , око чега се он пема ништа да брине.... да је ова навика отрпила све његове моралне појмове и њнх слела на најогранпченије ситничарење". Дирљиво је описпвање огромних губитака у којима пати, по мишљењу ветерана, данашње друштво, и које дају повода његовом тешком страховању за будућност". Све би се радо чуло, вели, о греху и кајању, само кад се се би они изузимали, којима би опо по највише требало"! Сваки, коме лежи на срцу част свога народа и спас човечанства, желеће, да су такве слике насликане одвише црно, и да се не пспуне ти касандарскн узвици. Али не можемо порећи, да наступад знаци моралне кварежи. који грозе, нарочито на једном делу оних, који би хтели да служе као „велеуми" највишим интересима човештва. Не смемо сметнути с ума, да они ндеали, које је наша народност и наше покољење као најбоље признала, јављају се у сурој јави као досадни странци, који имају да издрже тешку борбу. Нису ли то снови, који се неће никад испунити? Цељи, које леже за човечанство у недостижној даљини, премда они

обасјавају, као сунце јасно, свакидању људску борбу ? — Ми то не знамо ; али знамо, да је с њиме нераздвојно везана свака култура, иа према томе и педагогика. Некад би се они клонили службе идеалу, којн траже срећу у испуњавању својих личних жеља ; она је увек била мучеништво, па је још то и сада, а осгаће и за навек. Али ономе, коме ова служба доприноси не само најтежи бол, но највишу радост, н коме је немогуће, да сматра најјасније зраке духа за нусту мисао : тај неће моћп да се одрече вере на бољу будућност, и дужности да за њу дела. VII Са овпм иогледом на живот, враћамо се на теоријску област, да представимо себи меродавне услове и начела за педагогику као науку н да размислимо о њиховим конзеквенцчма. Но што педагогика, као и свака наука, има за цељ истину, то је и за њу први животни услов слободно истраживање и исиитивање. Процес мишљења, не сме бити везан ни за ауторитетске изреке. ниги на верске одредбе, нити за сиекулативна учења , ни за личне наклоности и интересе, јер би он иначе био без непомућеног и свестраног погледа, као и без неограничене употребе средстава и путева, којима се долази до сазнавања. Истина се не може достићи Факторима, који леже изван човечије моћи сазнавања ; до ње мора да се искључиво доспе, она мора да се открије. пронађе, самом човечијом моћи сазнавања, и има једину своју иоуздану и необориву потпору у својој унутарњој сигурности, т. ј. у уверењу, које се нзазива у духу, који мисли, по што оно одговара његовим захтевима и законима. То је права карактерна црта (критернјум) сваке научне увиђавности, основна аксиома и непомичљиви стожер сваког научног рада, неварљива звезда предходница сваког духовног наиретка. Требала је читава поворка огледа и лутања у иапрезањима и борбама, ире но што се ова основна истнна јави у пуној Јасноћи најбистријим духовима, пре но што задоби нризнања у свестн друштвених редова, којп предњаче, ијошје изложена многим и тешким борбама. Истина је, да је она заДобила санкцнонисање јавнога права, ио што су кон-