Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

503

да ли да се да гимвазији основа већинеили мањине. Момчило ИваниК: Сад је ии гање само о томе: хоће ли бити гимпазије класичне иди реалне, јер само таке гимназије и могу бити, и према томе то треба прво да се реши. Др. Милан ЈовановиК: Сад може бити само дебате о наставном плану и према томе како решимо питање о наставном плану, решићемо и то, какав ће карактер имати гамназија. Жив. ПоаовиК: Нека се гласа о томе, који од три паставна плава, да се узме за основу. Ради тога нека се они обележе римским бројевима I, II и III па нека се гдаса, којп је за који наставни план. Ст. Д. ПоаовиИ: Прво предлаже да се један илан узме за основу и да се о томе гласа, а да се пе решава прво о правцу гимназије, јер ће се примањем једнога плана за освову и његовом изменом решити и само питање. Усваја се предлог Жив. Ноповића и гласа се о плановима наставним од којпх I. значи план класичних гимназија већине; II. план реалних гимиазмја мањине и III. наставни план мањине. Гласало је 8 њих с председником за I. наставни нлан већине (основа класичне гимназије); 8 њих је гласало за наставни план мањине, а за други наставнп план мањине, а за други наставни план већипе о реалним гимназијама није нико гласао. Према овоме решено је : да се за основу ари уређепу једноликих гимназија, узме наставни илан , који је веКина иредлагала за т.ласичну гимназију. С тим је састанак свршен.

ВАНРЕДНИ СССХ1 САСГАНАК 11. Маја 1887 године у Веограду Били су : аредседник Ст. Д. ПоповиЋ; редовни чланови : Мих. ВалтровиЋ, Свет. ВуловиЋ, Јов. ЖујовиЋ, Ђ. Козарац. Љуб. Ковачеви-ћ, Момчило ИваниЋ, др. Милан Јованови-ћ, др. Н. Милаш, архимандрнт; ианредни члапови : др. Љуб. НедиЋ, Бор. Тодорови-ћ, Ср. Ј. Стојкови^ и Никола ПоповиЋ. Деловођа и вапредни члан, Мил. Марковић. I Прочитани су и примљени су заппсници 338 и 339 ванредног састанка.

II Прочитано је аисмо г. министра иросвете и црквених аоскова од 9 ов. м. ПВр. 5279 које гласи : Главном Просветном Савету Нисам се могао сложити с мишљењем Главног Просветног Савета, по коме су при кандидовању надзорника за основне школе, учитељи основних школа, начелно искључени из кандидације. Ја бих баш желео нарочито да видим учитеље на овоме послу, те да према стеченоме искуству у овоме погледу, могу спремити што бољи и потпунвји закон о сгалном надзору у основним школама. С тога ми је част, позвати Главни Просветни Савет, да ми изволи предложити као кандидате за надзорнике основних школа, неколико пајваљанијих учитеља, па макар они остали као резерва за ову школску годину, пошто су ревизори већ распоређени. ПБр. 5279 9 Маја 1887 год. У Београду. Министар просвете и црквених послова ј^УЈУНЏИЋ С. р, Др. Љуб. НедиК говори, како је то нитање једанпут начелпо решено и расправљено у Просветном Савету. Председник Савета Ст. Д. ПоаовиК, објашњава из ближе гледиште г. микистра просвете о овом питању. Љуба КовачевиК: Већина је у овоме питању једанпут победила и ствар је решена; али кад г. министар ионово тражп кандидате из овога реда, онда треба да му их кандидујемо. Само можемо овако у брзини и на намет кандидујући лако погрешити, те изоставити неке способније а каидидовати мање споспбне. Кад нам ваља бирати, онда требада изберемо оне> који су пајбољи и најзаслужнијп. Председник Савета Стеван Д. ПоиовиК: Ако би ко имао исто мишљење п бојазан као г. Ковачевић, да се при избору не погреши, ја сам у стању уверити вас, да се то може отклонити. Ја сам, познавајући наше учитеље од вајкада, изабрао и пописао имена неколико најваљанијих учитеља, којима би Савет ио моме мишљењу могао поклонити новерење. Ну пре