Просветни гласник

504

ЗАЛИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

него што бих прочитао списак ових кандидата, потребно је да Савет нретходно реши: остаје ли он при првом свом решењу, да се учптељп не кандидуЈу — иди ће то мишљење променити и друкчију оддуку донети. Од тога, како Савет начелно ово питање буде решпо, зависиће, да ли ће бити потребно прочитати ову листу или не. Бор. ТодороваА је за то, да се учитељи кандидују, пошто овај разлог у писму г. министра просвете није ни узимат на ум при првом решавању овога питања. Приступило се гласању и са 11 противу 3 гласа одлучено је: да се поступи према писму г. министра просвете н да се сад одмах учнни избор кандидата. Председник Савета чита листу кандидата, на којој су 12 њих заиисани. Савет је усвојио предложену листу кандидата и додао је још једнога новога, те је тако одлучено : да се г. министру предложе 13 учитеља основних школа, као кандидати за надзорнике основних школа. III Продужен је нретрес питања о реФорми средњих школа. Председник представи Савету г. дра Јована Туромана, проФесора Велике Школе, кога је он по решењу Саветском, позвао на овај састанак. Савет је за овим, по предлогу председника Савета нзабрао г. Ђ. Козарца као известиоца, пошто је он члан одборске већипе, чији је наставни план узет за основу. Председник Ст. Д. ПоиовиК предлаже, да се прво реши то; хоће ли се наставни нлан прећи цео идп ће се прелазитн предмет по предмет. Г Л. Еозарац жели, да се прво прочита цео наставни план н да се о њему начеано дебатује, па носле да се решава о поједнним предметима. Бор. ТодоровиЛ тражи, да се прво одреди број часова за сваки разред, на после да се решава о поједииим предметима. Председник Савета мисли, да треба пре свега начелно утврдитп наставае предмете који ће се учити, на ће се после о часовима и осталоме решавати. Ово је мишљење Савет усвојио^

Нредседник Савета чита наставни пдан већине за кдасичну гимназију. Љуба Еовачевип предлаже, да се наставни ндан класичне гимназије упореди са. наставним пданом мањине, те да се види разлика у распоређивању предмета. Чују се гласовп, како ово није нотребно чинити. Ћ. Еозарац вели, да су у наставном плану већине предмети поређанн само по групама. Кад се каже н. пр. Српски језнк, ту се разумеју сви делови српског језика, ту долази и стари словенски и дитература. Што се тиче живих језика, већина одборска није нстина изреком казала, ади она је то мисдида, да се оба језика не предају обавезно, него само један, а други да буде Факултативан, па нека се ђак сам реши, којн ће језик учити. Даље говорникГобјашњава, шта је већина разумевала под оним предметом „основна начеда морала и нознавање земаљског закона и установа". Е. Црногорац говорн о учењу живих језика и предлаже и сам, да један само'буде обавезан, ади да се удеси некако тако, да ђак може променити језик у старијим разредима, ако подожи испит из другог језика. Председник Савета Ст. Д. ПоповиК противан је овакој практици и наводи раздоге за потврду свога мишљења. Др. Милан Јовановић вели, да је прегледао пажљиво наставни пдан већине и уверио се, да се он ни мадо не слаже с наставним планом праве кдасичне гимназије. Пет страних језика не уче се ни у једној гимназији. Бар он таку гимвазију не познаје. Живи страни језици н. пр. не уче се у гимназији обавезно, него Факултатпвно. Он не познаје такође ни једну класичну гимназију, у којој се грчки језик почиње у V разр. гпмназије. Учење језика, то је учење духа једнога народа. Дух се духом може само и образовати. Даље, говорник констатује, да он није нашао ни један наставни пдан једне класичне гимназије, по коме би се нредавао такав предмет, као што је онај у овоме наставноме плану под насловом „основна начела морала и т. д.". Морал је нроизвод цедокупног образовања и он се не може непосредно изучавати. Шта се може говорити о апстрактиоме мораду ученицима I разр. гимназије ? !. Свака се школа, веди говорник, може нанустити кад се хоће, само гимназија не. Гимназија није