Просветни гласник

560

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕГНОГ САВЕТА

За овим се гласало о броју часова за сграни језик. Била су три предлога: I. да буде 21 час; II. да буде 24 часа ; и III. да буде 28 часова. За први предлог гласали су петорица; за II. седморида и за III. један. Према овоме одлучено је : да се страноме језику да 24 часа у целој гимназији и да ти часови буду овако распоређени: у II. III и IV. разреду гимназије по 4 часа недељно а у 4 виша разреда гимназије по 3 часа недељно.

С тим је састанак закључен.

САСТАНАК СССХИН 22 Маја 1887 године у Београду Били су: иотаредседник (VI. Валтрови-ћ; редовни чланови : др. Нин. Ј. ПетровиЋ. Љуб. Ковачеви-ћ, Момчило ИваниЂ, др. Милан ЈовановаЋ; ванредни чланови : др. Љуб. НедиЋ, Бор. Б. Тодорови1л, Ср. Ј. Стојковић. Деловођа и вапредни члан Мил. Маркови1ј. I Прочитан је и примљен записник 342-ог Састанка. II Прочитано је иисмо г. министра иросвете и црквених иослова од 20. ов. м. ПБр. 5769. којим се позива Главни Просветни Савет, да му изволи предлоЈКИти као кандидата за надзорника основних школа г. Косту Ивковића предавача низке гимназије у Неготпну. Савет је одлучио: да се иоменути кандидат може иредложити г. министру аросвете за надзорника. III Прочитано је иисмо г. министра просвете и црквених иослова од 18. ов. м. ПБр. 5705. којим се Просветноме Савету доставља одговор г. Ђ. Козарца на примедбе, које је о његовом делу „Зоологија за више разреде гимназија" изнео г. Ј. Пецић у своме реФерату, и позива се Савет, да одговор проучи и донесе своју одлуку по овоме предмету. Савет је одлучио : да се одговор г. Козарца упути г. Бор. Б. ТодороваКу као изабратом референту, те да га ироучи ири ирегледању дела и да о томе реферише Савету.

IV Прочитан је реФерат др-а г. Милана Јовановића о двема књигама : „Нема здравља без чиста ваздуха" и „Помози се сам, помоћ' ће ти п Бог" које је министарству просвете на откуп понудила „Матица Српска" из Н. Сада. Тај реФерат гласи : Главном Просветном Савету Почашћен позивом Главног Просветног Савета, да нрегледам две књижице, на име: „ Помози се сам, иомоК' Ке ти и Бог " од проФесора Г Б. Дере, и „Нема здравља бе з чиста ваздуха* од проФ. Стеве Миловановића, част ми је, у кратким потезима дати своје мњење о њима. Прелазим дивергирајуће назоре педагога у питању: да ли је и колпко је користи од поклањања књига бољим ученицима основних шкода. Газлози обеју странака имају на вази оцене по готову једнак тег, и потврђују старо правило, да је за сваку институцију удесна иримена од пресудног значаја. У овоме питању, а с обзиром на садањи културни ступањ нашег народа, морамо у прву руку пожелети, да се у сеоском свету нашем нађе што више поучних књига. У свакој књизи има мисли, а с овима бива као и са сваким семеном: растура се само собом и набуји гдешто најјаче, где га нисмо ни засејали. Према томе и ако се многе књиге, што их раздајемо у основним школама, ни по садржипи ни по обдику не могу сматрати као чисто дечије књиге, хоће рећи такве, којима се шири и бистри у школи већ стечено знање, — књиге које се само иницијативом, и помоћу школских надлештва створити могу, ипак се у данашњој књижевносги нашој налази повећи број популарних књижица, које би могле заменити ове прве, док се не попуни и тај недостатак у народној настави нашој. У такву врсгу књига спадају и ове две књижице, што сам прегледао. КњигаД-раЂ. Дере садржи у себи скуп правила, која показују читаоцу, колико је користи у истрајноме раду, а поглавито у заједничком раду около унапређењења народног и човечанског. Правила су та већином сентенп,иозна, испреплетана многим народним