Просветни гласник

706

ИЗВЕШТАЈИ НлД301>Ш1Кл ОСНОВННХ ШКОДА

Отуда је дошло, да су ови наци.онадни нредмети лошије и обрађени у нас и да је настава из њих и данас веома мршава. Ви наилазите на школе у којима деца евршавају своје образовање основно, а не умеју да вам чеетито поређају ни све округе у краљевини Србији ни да вам кажу између којих земаља лежи Србија, ни да вам ноређају ни најважније мене, кроз које је прошао народ наш од како знамо за њега на до сад. А то је зло, госнодине министре. Тако се не гаје српска осећања, срнеке тежње и српски натриотизам. Нама ваља много да радимо на овоме. Она је мало српска, мало национална и е једне друге стране. Школа народна, ако ће да буде у истини школа, и у истини на2)одна, за народ, она мора да се обазире на аотребе народне. Наш је народ великом већином земљорадник и сточар. Ништа му основна школа не помаже у овоме. Ншнта не чини за тај живот његов, ни да га одржи каки је, ни да га унапређује. У земљама културним где је и земљорадња и сточарство поетало занат, то и не долази толико у опште образовање, које ваља да да основна школа. Али у нас, особито по селима, где имате готово сву децу сеоску, од којих ће мало ко да оде у више школе и друга занимања, ово нотпунце долази у оно њипо опште образовање, које њима ваља да да основна школа. Ни ове особине наше националне не налазите у настави основне школе. Кад вам кажем да је она још веома мало реална или стварна, то значи, да ее она састоји у самим речима, а да још веома мало тражи и изучава оно што те речи казујуПре еу се те речи училе на иамет и то ее звао механизам. Оад се гледа, да се те речи разумеју, те се објашњују и развијају, али опет речима, све самим речима, а то је ј Ојрмализам. Јер се узима само Форма или облик, име, којим се нека садржина казује, а сама она, садржина или ствар, остаје као нешто

споредно, узгредно; доета је само име његово; реч и етвар, то је свеједно. Овако гледиште је само прелазно. Природно развиће духовно иде од етвари и садржине, па тражи облике којим ће да их изнесе или обележи. Зато и настава евака, а основна највише, износи Факта и њих проучава, разгледа и испитује. А ®орму сам дух ствара ееби. Настави остаје, скоро као сноредан посао, да је уједини, заокруглии улепша. Па кад је на овај начин изведе и пречисти умно, с по муке ићи ће после и стављање њено напиемено. То је правилан умни развитак, који нам износи данашња рационална Педагогија наслоњена на критични правац у Филозофији . А ми смо далеко од њега. Ми смо сасвим у ономе другом стадијуму развитка човечанскога или педагошкога. Он је плитак и површан. Он никад не улази у етвар дубоко. Он се не служи очима и чулима у опште пре разума, но одмах разумом. Он прескаче једну алку у нишки природнога развитка. Зато је он мучан. Он је тежи од реализма. Он тражи књиге, и књиге и усмена настава су му све и сва. Он се поборави, чим дођу други јачи, реални етворови у дух детињи. Отуда и наш подмладак заборавља тако лако оно што је у школи учио и „научио" и наш народ тако мало види трајне користи од својих основних школа. И зло ваља тражити највише овде, а залуд се уздати у којекака спољна „уређења", „нреуређења", „реорганизацију" игд. РеФормишите наставу у овоме правцу, па сге реФормиеали, најјаче и највише, и основну школу. РеФорме споља навек су варљиве. Срце је важније од хаљина И с друге је етране наетава данас мало реална, а више Формална. Није само по методи предавања, но и по избору наставне материје. Наставна материја данас више је за неко „опште", неутилитарно образовање, но за праву, стварну корист у животу. Ма колико да се старамо за зграде школске, за чистоћу у њима, за гимнастику и „познавање" тегла човековога,