Просветни гласник

720

ИЗВЕШТАЈИ НАДЗОРШП,

Л ОСИОВНИХ ШКОЛЛ

У други ред долазе неки наетавници, који су свршилиБогоеловију илиВишу Женску шиолу а ионеки и од старих учитеља. Ово су с малим ивузетком млади љјгди , одушевљени за рад. Они извесно улажу више времена и труда на саму наставу но и први, али као нови и са недовољним педагошким образовањем, нису могли да у настави о т,говоре свима захтевима сувремене педагошке науке. Овде вам се већ, истина у маломе, осећа новршност, сухопарноет и механичиоет; овде јаено провирује из дечијих одговора да оно, што су она научила и лепо причала није срођено с њиним ерцем, и да научено није потнуна њина својина. За овакве би наставнике од преке потребе била учитељска предавања, и тада би извеено у примени наетаве за кратко време доетигли своје прве другове. Напослетку у трећи ред долазе еви остали наставници по школовању мешовите нрироде. Ту су вам стари наставници са недовољном спремом, који су и у своје младићско доба мало знали: па како их то њино незнање није много кињило, слабо су што радили на своме умном уеавршавању. Они су врло задо, вољни били, ако су са јадиковањем на многе незгоде и тешкоће, са којима су имали да се у течају године боре, „издејствовали" тројчицу, те тако остајали у служби и провлачили се из године у годину. Међу овима има и такових, који су приљежно у школи радили, и све што су знали и својим су ученицима казали, но на жалост према данашњем ступњу наставе, то је све било недовољно. У интересу саме наставе, мис шм да би најбоље било, кад би се оваквим наставницима дао у подељешш школама само II. разред, јер по спреми за III. и IV. несиособни су, а за I. опет, где се темељ основној настави полаже невешти су. Остали пак наставници овог реда, јесу млади људи, који су се, не довршивши школовање „привремено" примилиучитељства из нужде и само до бољих нрилика,

или су свршени богослови но са неположеним учитељским исиптом учитељују из нужде, а други из шчекулације, а обоји на осетну штету наших школа и омладине. Еод свију ових наставника нема природности нити поступности у излагању научног материјала. Прочитане причице не умеју да се лепо и својим речима иепричају, ко 1, ученика оваквих наставника, впди се дакле збуњеноет еуморност и плашљивост, а то су све, разуме се, верни преставници механичности. II. Наетава из појединих предмета Наука хришАанска. — Овом је предмету недовољна нажња поклоњена, а мало сам школа нашао, где је он потпун обрађен и где му је она пажња поклоњена, коју он у основној настави доиста заелужује. Ова равнодушност или још боље права немарност спрам овог предмета подједнако се виђа и у бољим као и у слабијим школама, а све ме је ово тим више изненадило, гато има доста наетавника у овом округу, који су богослови, па као од таквих надао сам ее много бољим резултатима. Сам пак начин предавања добар је само код наставника првог реда, који су његову важност по васпитање потнуно схватили а са топлом га љубави и довољно пажње обрађивали, старајући се, да он благотворно подејствује на облагорођавање дечијих срдаца и на јачање ученичког морала. Овде се научени материјал излаже слободним приповедањем и цртањем свега поучног из казатих нрпчица, и овде се у опште види да није би,10 места катшетичном начину предавања. Еод осталих наставника преовлађује брбљаво учење напамет без довољног разумевања и иримене попричаног на сам живот. По моме мишљењу, што се довољно пажње не обраћа овоме но васпитање важном нредмету биће узрок она, код младих људи општа манија да се омалонажава, на се та штетна и ПЈгрешна мисао ночела и у школама одомаћивати и отуда су и неки учвтељи погрешног уве-