Просветни гласник

ШВЕШГАЈИ НАДЗОРЕ » рсља, да трсба својски обрађивати ериски језик и рачун, а на науку хришћанок/у, као на споредни предмет слабу ће иажњу и сам ревизор обраћатн! А ео се у овом смислу и још шасланика изразило буде, мислим да би добро било, да се позорност учитеља на нредавањем овог предмета пооштри. Ориски језик. — Овај је предмет обрађиван у свима школама са довољно пажн.е и воље, и успех је из истога испао врло добар. Истина, овако лепом успеху из овог предмета, много је допринео леп, чист и тачан говор, којим се говором народ овог округа особито одликује. а) Читање. У већини школа читање је оа свим добро и са разумевањем, механичности нема. Деца чим какав чланчић прочитају умеју то лепо и својим речима да причају. Мало је таквих школа, где је недовољно читање, које се према разредима тражи, а још их ,)е мање у којима ее прочитано прича онако,- као што у књизи стоји и са певањем. У опште узев могу без икаква устезања рећи : да је данашње читање према доскорашњем у врло великом и видном напретку. б.) Граматика се опет од свију предмета најразличније предаје. Никод једног предмета нисам нриметио веће несагласности у начину нредавања као код овог. Овде се могло видети како једни наставници у неподељеним школама нитају ученика I. р. све променљиве делове говора, а иети ученици на против не знају да разликују гласове од слова нити еамогласнике од сугласних; други опет траже од ученпка III. р. да у казатој реченици анализирају све - делове говора, на чак и на моју оиомену, да се у питањима држе тачно програма одговарају: како њинп ученици све то знаду, док је у ствари та неумеена аатрпаност учпнила, да је све ученичко знање било врло тамно и несигурно. На кратко да рекнем, сами су наставници појмили велику важност овог нредмета, а нису ни то сметнули с ума, да и надзорници на њега много нолажу, па ИРОСВЕТНИ гдлсник

ЈА ОСНОВШ1Х ШК0.1А 7 2 1 је све ово учинило, да су иоле невешти наставници мислили, е је то велика њина заслуга, ако се у нојединим разредима изучени материјал новиси ирема оном што се по програму тражи ; код њих је главна била квантитативна, а никако квалитативна садржина. Било је и таквих наставника, који су и сами били несигурни са Дедовима говора, нарочито са речицама — немењивим деловима говора — те поправљајући ученике и сами су грешили. Међутим покрај свега казатог,. успех је ипак и из овог предмета у оаште врло добар. Да се и овај предмет једнообразно предаје, наставници не би требали да програм нрекорачавају, већ би већина требала, да се још боље упозна са данашњим ступњем ове науке ; тада би се много боље извела подела именица но значењу, подела глагола по врсти радње и прелажењу радње, нодела заменица на оне с родом, и без рода, а тиме би ее избегле од самих наставника осетне погрешке, да ее „сав" не ставља у одређени број, а реч „приљежно" кад опредељава радњу глаголску, лрестала би бити придев. Декламовање с малим изузетком свуда је добро, но само није садржина према разредима удешавана, те отуда није реткост била, да ученик декламује неку песму коју пзвесно не разуме. Мислим, да би требало и декламације по разредима програмом уредити. Рекавши ово неколико речи о самој методи предавања српског језика, не могу пронустити, а да на овом месту не рекнем још и то: да еу читанке доста неподесне и требало би их заменити бољима. Овде нарочито мислим читанке III. и IV. разреда. Нови буквар опет произвео је читаву сензацију код учитеља, и већина га осуђује, доказујући да је много ненодеснији него и стари. Моје је иак мишљење: да је у њему доиста нагомилан велики материјал без довољне методске поступности ; затим, штампан сувише ситним словима не одговара хигијенским прописима, 92