Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈИ НАДЗОРНИКА ОСНОВШ1Х ШКОЛА

746

што со може да учини извођењем поука из науке Хришћанеке и сравБивањем ондашвих нрилика са нашим друштвеним и породичним приликама, — нашао сам само у 3—4 школе. И, како се у већини сада предаје наука хришћанска може се слободно рећи, да од ње нема много користи поред свега мучења деде да се она изучи. Јер поред оваквог изучавања науке хришћанске, детету нишга не смета да на питање: Што ће Христос у Јерусалим ? одговара : пошао на вашар, и да је узео мазгу да се учи да јаше! Пронисане молитве уче се различно : негде на српском, негде на црквеном а негде на једном и на другом језику. 2-го Сриеки језик. Ово је најважнији, а ако хоћете и најтежи предмет у основној школи; јер као што је познато, број писменпх људи одређује се по томе, како ко зна да чита и пише. Ову му важност признају и сама правила за превођење ученика у старији разред; јер не може прећи у старији разред ако има слабу оцену из сри. језика; а исту му важност потврђује и наставни план јер му даје највећи број часова, — па ииак успех из овог предмета није довољан. Читање више личи на погађање него на читање, а овоме је, без сумње, узрок што је школа оитерећена великим наставним програмом, па нема довољно времена за обрађивање читања, које се дотерује дугим вежбањем. Даље, на читање има рђав уплив и „метода срицања", јер услед ње деца још у почетку искваре природан говор. Још читању сметају читанке, које су, нарочито за III. и IV. раз. рђаве. И најпосле овоме ,је крика у опште и школска дечија литература из које би омладина читала и после школе. Не тврдим али ми се чини, да сада омладина мање чита него пређе; Јер ако се сравни број и имена претплатника од пре 20 год. са данашњим, видеће се, да су пређе више и радије читали они што сврше само основну школу него сада. Оигурно зато што су он-

дашње песмарице и романи би.-ш удеснији за нижу нублику него садашњи списи. Граматика се обрађује у свима школама али је знање из ње илузорно, јер од свега знања не остане ништа код учевика после 2—3 године кад изиђу из школе. Писање. Код учитеља, који су за свој посао заузети овај је део срп. језика обрађен добро. Код неких деца још у другом разреду знају где треба да се метне : запета, тачка и кад треба написати велико иисме. А на нротив има и таквих школа у којима нису у стању ни ученнци виших разреда да напишу обичну реченицу без погрешке. Декламовање. Депо је кад човек нешто добро научи на памет, па то у нриликама уме самостално да уиотреби, а нарочито кад то уме још и лепо да искаже, као што је то случај код декламовања ; само кад се њему обучавају деца правилно. Али пошто се оно скоро у свакој школи друкчије иредаје, то је исто у основној школи постало као нешто што се под кулук ради. Негде су даване песме,. да их деца наз^че и изговоре на памет а без икаквих осећаја, негде су од деце направљени ирави глумци; негде само поједини ученици науче да декламују, а негде није ни учено декламовање. 3. Словенски језик. Знање из овога предмета ностигиуто је добро у колико је корисно по наставу у оиште. 4. Рачун. Кад се сетимо каку су муку имала деца пређе док науче таблице и остала правила, па ипак рђаво знање изнела из основ. школе, — онда можемо слободно рећи, да је данас у рачунској настави учињен велики прогрес. Но у опште се сада примећује у рачунској настави то: да једни наставници полажу већу пажњу на Формалну важност, а други на практичну важност рачуна. Млађи учитељи задају ученицима разне комбиноване задатке, које ђаци са великом муком а потполагањем учитељевим по где који израчунају, али не знају-добро таб.шце