Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈИ ЦЛДЗОРНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛЛ

745

I. 0 наетави у опште. 0 дотпуном обрађивању појединих предмета, како садашњи нрограм ироиисује нема ни помена јер је исти програм тако опширан, да се усуђујем мислити, да би велики број оних који су га и кројили пао на испиту, кад би се позвали да полажу испит само из садашњег нрограма основ. школе. Ова опширносг данашвега програма наводи већину наставника на то, те један нредмет више обрађују него други, а на штету хармонијског развића ученика. Поред оваког опширног програма и дух наставе ударио је неколико погрешним и неједнаким путем; јер један део наставника не осећајући се довољно моћан, да савлада сав наставни материјал, — гони ученике те уче на памет многе етвари из програма, онако како је у њему нанисано (програм постао учебник !), а други део наставника држи да иоред овако опширног програма треба да су предавања још опширнија, и тада се држ,е читави предговори, док се дође до предмета о коме се хоће да говори. (Овај правац узео маха и у учитељском листу „Учитељу)". И онда се у оваким школама много ради а мало уради. Сем тога што се услед ошнирног ирограма не може добро да утврди оно знање, које треба да даје основна школа, има се још и та незгода, што учитељи не могу да обрате довољну пажњу на васпитање својих ученика јер поред толиког наставног материјала не остаје им ни мало вемена да раде на томе, да се деца навикавају добрим врлинама. А међутим овај део је важан толико исто као и интелектуални за опште образовање омладине. Ово је потребно нарочито нама Србима који често пазимо на своја нрава а вољни смо више пута да заборавимо на своје дужности. Приликом прегле/1,ања поверених ми школа, обраћао сам на васпитање онакву исту пажњу какву и на сам рад. Отуда и ПРОСВЕТЕИ ГЛАСНИК

постоји у моме посебном извештају то, да сам Давао негде веће негде мање оцене из реда и чистоће, а негде из рада. Још једном да напоменем: на васиитање ученика није довољна пажња обраћана од стране наставника; јер већи део наставника и не схваћа потпуно. значај васпитања у основној школи, по што под „редом и чистоћом" разуме да је школа окречена и да има довољно креде и сунђера,, а ни бриге што су деца немирна и неучтива. Учитељ, до душе, нроводи приличан део времена са својим ученицима, а ш кад се то време које он с њима проведе подели бројем ученика, онда на једнога ђака пада врло мало времена, које ироведе с учитељем учећи се, а остало време остане му да употреби готово без занимања (женска деца употребе доста времена на женс. рад). С тога би требало у свакој мушкој школи завести ручии рад. Еорист овога рада је многостручна и није ми овде место да исту набрајам. Само што је ова установа ирема нашим нриликама још далеко од остварења. Могла би се олако остварити по варошима и варошицама, али у селима врло тешко. Но ипак остварењу ове мисли треба тежити. Дакле, на основу свега овога понизног сам мишљења, да би требало : а., скратити садањи нрограм за нижу и вишу основну школу, б., обратити већу пажњу на васпитање школске омладине, и в., радити на томе, да се у основној мушкој школи заведе и ручни рад. II. 0 настави нојединих предмета. 1 -во Наука хришЛанска. У већини школа настава из овога предмета не даје ученицима оно, што се од овога предмета очекује. Обично се изучава прописани материјал, али да религијско знање утиче на морал код ученика 95