Просветни гласник

748

ИЗВЕШТАЈИ НАДЗОРПИКА ОСПОВНИХ ШКОЛА

лике 1 ј | 2 ев . метра, на којима су израђене Отара Србија, Босна, и др. са назначењем свих вароши иварошицаи др. уразним бојама. Читаве мапе! 0, колико је ово стало и трошка и труда ученике, а без икакве користи ?! Међу тим деца не знају да нађу на школској мани које је село јужно од њиховог села. Дрз г ги је хтео да изучи децу „подпуном егзерциру" па спремио деци пушке од врбовине, па им тако „командује" да би ђаци нобили један другог (прва врста другу), кад би то биле истинске пушке. 9. Женски рад. Нисам стручан толико да бих могао у појединостима да критикујем женеки рад. Али ипак усуђујем се изрећи, да је садашњи женски рад у варошицама и селима неудесан, јер се деца уче да плету „фулом", „чипке" и др. ствари, од којих неће доцније имати никакве користи, а не уче се да умеју прести и од своје пређе после плести. III. Продужна школа. У сва три поменута среза нашао сам само једну продужну школу. Она је прави „баук" за учитеље, и за то се они довијају свима силама, да се исте не отварају. Продужна школа ннје у стању да продужи, но може у неколико да одржи оно знање, које се изнесе из основне ниже школе. Али кад се узме у обзир то, да оне јако уде успеху у нижој школи, онда ее може елободно рећи, да су оне од веће штете него кориети. Зар би и било кориети од њих кад би све оеновне школе биле подељене и свуда било по два и више учитеља, па би се рад у продужној школи расноредио на учитеље тако, како не би сметало раду у редовној школи. IV. Учебници. Од ово 2—3 године много се писало и говорило о учобницима. Ја ћу овом приликом

само то да напоменем, да према приликама у којима ее налази наша основ. школа није могуће бити без учебника. Учебници овакви какви су еада, нису добри, сем читанчица за I. и II. разред. Али кад се узме у обзир то, да учебници не треба да утичу на наставу толико да чак дају и нравац настави, онда могу и ови што сада иостоје да послуже. За ђаке је најбољи и најсигурнији учебник еам учитељ. Еод лошег учитеља и најбољи учебници могу да заводе наставу на етранпутице, а код доброг учитеља и лошији учебници могу корисно да нослуже: „ Јер у руке Мандушића Вука, биће свака цушка убојита". V. Учитељи и учитељице. Еао што еам већ напоменуо, сада има у учитељству лица са разном научном и етручном спремом, па тако је било и у овим школама, које сам прегледао. Велики део су људи који разумеју евој поеао и раде га еа оном вољом и пожртвовањем, које се и очекује од њих. Од ових су највећи део учитељи, који су свршили учитељску школу, после долазе они етарији богослови, који еу се решили да проведу век у учитељству, за тим учитељи који су свршили реалку. Олободан сам, да овом нриликом конетатујем, да они учитељи, који су евршили ерпску реалку, не уступају у раду ни најмање учитељима из учитељске школе. 0 овоме сам се уверио у више прилика. За учитељице може у онште да се каже то, да су добре раднице док се не удаду, а по том одмах поетају у раду монотоне. Ерајње је време да се више не постављају учитељице по селима у неаодељеним школама, и да ее сви стари учитељи које је време прескочило, а стекли еу права на учитељство, пенсионишу. Прво нредлажем без икаквог коментарисања, а друго с тога што ови учитељи нрема садањем програму не умеју да ! ее нађу у школи. Многи од њих раде у