Просветни гласник

749

школи но старом програму, али овагсо они од „старог програма" радећи по новом, нанраве у шеоли чптави хаос, а очевидно на штету духа и тела дечијег. Ова група учитеља опаснија је од оне, која се и сада поставља за застуннике и привремене учитеље од гимназиста и др. млађих људи: јер ови немају оне рутпне, ко.ја сатире омладину, као они први. VI. 0 ђачким изостанцима од школе. Од како је изашао иови закон о основним школама, ушао је некакав обичај, да у свакој школи има ио 5—6 а и више ученика, који се воде но списковима као ђади, а они су у ствари напустили школу. Оваквих ирилика има скоро у свима школама. Па шта раде одбори у оваквим приликама ? — Неки изричу казну над њиховим родитељима а неки не. И код једних и код других следсгво је једно исто, а то је: деца не долазе у школу. Јер код првих одбор изриче казну, али се казна не извршује, и тиме није ништа учињено, а код другог случаја одбор не врши своју дужност. За неоправдане изостанке закон је врло строг, али је ипак сва његова строгост илузорна, кад се не извршује онако како треба. Да паведем два примера, из којих ће се јасно видети, да је ово све истина што наведох. Први : у једној школп од 32 ученика ишло је у школу 20, а остало не, и одбор ни једног није казнио. Други : у једној школи има неколико ученика који нису никагсо долазили у школу, а има неколико, који су чешће изостајали од школе. Еле било је свега њих '22. Над њиховим родитељима изречена је новчаиа казна у суми 3044 динара што износи на једног по 138'| 4 динара. Ова је казна изречена са свим по закону, али од свега овог није ни један динар нанлаћен: јер председник пије хтео да изврши. Овде се може рећи: „Па што се учитељ и одбор нису иомогли последњом алинеом чл. 18 закона

о основнпм школама" ? Јест, али кад би ово учитељ учинио онда куда бп се скрасио од кмета (председника)? А после некако је и незгода да учитељ интерпелише председника свакога саставка. Овоме изигравању закона треба стати на нут ; а како ? Ево : треба наредити да одбори буду дужни онако ието, као и управитељи, да подносе министарству извештај о томе: колико у ком месецу има неоправданих изостанака и колико је казне наплаћено, те би се на тај начин избегао сукоб између учитеља и председника. VII. 0 ревизији. Пошто се у последње време преко школских листова повела реч о ревизији у опште а понаосо > о сталној ревизији, то сматрам за пријатну дужност да овом приликом и ја речем коју о ревизији. У интересу самоеталности учитељског положаја, у интересу његовог еамосталног рада оваква ревизија, као што је, врло је удесна. Учитељ може слободно и независно да ради јер су 364 дана у години његови а Збб-ти је ревизоров. Оп не мора да зазире ни од чега само ако је радио : јер не зна ко ће му доћи у ревизију. Дакле данашња је ревизија добра, само би у њој требало учинити неке измене, а као најглавније да сеу закону нрецизно каже, ко може бити иостављен за ревизора. Дакле да се из закона избрише оно — „из нросветне струке у омште." VIII. Одбори и њихов рад. Одбори школски свуда су конституиеани. И установом њиховом закон је задовољио једну велику потребу школе. Ово се доказује нарочито тиме, што нисам нигде нашао, да је одбор са учитељем у онреци, већ свуда одбори раде заједнички са учитељима око унапређења школе. Но у опште рад и пра-