Просветни гласник

740

ИЗВГШТАЈИ надзорпика основних школа

у ниготском округу: г. Димитрије МарџжовиА, заступник учитеља школе еуводолске, 11. Октобра ове год., јер није отишао на дужност. г. Сава ТасиК, заступник учитеља школе чиноглавске, 29. Октобра ов. год. У ПОЖАРЕВАЧКОМ ОКРУГУ: г. МилиЛ ПоповиК, заступник учитеља у Макцима, 9. Октобра ов. год., по молби.

г-ђа Ана СтефановиЛка, застушшца учитеља школе драговачке, 17. Октобра ов. г. г. МиКа ПетровиЛ, учитеља школе брезничке, 20. Октобра ов. год., по молби. у црноречком округу: г. Живојин РадуловиК, заступник учитеља III. и 1У. разреда школе планиничке, 12. Октобра ове године, јер није отишао на дужност.

ШЗВЕШТАЈИ НАДЗОРНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА ЗА ШКОЛСКУ 1886-87. ГОДИНУ "VГ. Богољуоа Тирика, о школама у ииротском округу.

По заповести господина министра просвете прегледао сам све основне школе у пиротском округу, и о томе учтиво подносим извештај. На првом месту ваља ми казати, да еу васпитачи -— с малим изузетком — појмили свој тешки али и лепи задатак, и успели у свом нослу похвално. Успех учитељев јасно сам опаж,ао на његовим ученицима готово на први иоглед. Пристојност у предусретању, на коју сам наилазио у свакој школп, давала ми је уверења да су наставници обраћали довољно пажње на васпитну страну својих ученика. Ђачки односи према наставнику и њихово међусобно љубазно понашање, које сам готово у свакој школи у велико видео, дали су ми тврдо уверење да учитељи нису никада екидали с дневнога реда Спаеитељеву догму: љуби ближњега, као себе еамога. 'Јдачко једнообразно — махом бело одело, чисто и спретно за њихов раст и године, све то нарочито по еелима, уверило ме је: да су учитељм — поред инстинктивних оеећаја тамошњег света за одржањем своје ношње умели развити и однеговати љубав према на-

' родном оделу, и створити уверење код својих ученика — да је оно лепо. Ученичка појимања о јединству расутог народа нашег и невине изјаве жеља њихових — да се већ једном види српски народ сакупљен око једног стожера: изазивали су у мени израз захвалности и признања њиховим учитељима, што развише код својих ученика толико љубави према браћи њиховој. Толико о наетавничком уснеху у ногледу на моралну и васпитну страну народну. Што се тиче извођења самог програма и његове опширности, ја ћу бити слободан да господину министру изнесем иовршно своје назоре о томе. Програм из хришЛанске науке није ни у колико простран. И ако сам о томе саелушао мњења појединпх учитеља са њиховим изјавама: да је огроман — мени се опет чини да је сва она грађа, тамо унесена, савладљива и за овај крај баш и потребна. Тај је предмет врло подесан за конверсацију, чиме се ученици из ових крајева јако богате језиком. Да оставим ону другу његову добру страну, што је за ову омладину само та једина при-