Просветни гласник

11ВВЕШТАЈИ НЛДЗОРНИКА ОСНОБННХ ШКОЛА

Лнка- да се упознају са радн.ом и иодвизима сиаситеља човечанства, јер, по несрећи, од свега тога још дуго неће ништа чути ни у дому од старијих, ни у цркви од својих пароха. Сриски језик имао би много веће вредности по ученике, кад се његова граматика не би изучавала само из правила за то иисаних, него и из сваке речи и реченице оних састава у ручним читанчпцама. Кад се једна реченица, исказана ирошлим врвмепом, претвори и каже садашњим, будуЛим — онда се добија поуздано знање о употреби времена. Еад се у тој реченици, исказаној са подметом ирвога лица, учини шта треба, па да се може казати с подметом другога, па трШега лица и у једнини и у множини — онда се добија поуздано знаље глаголских облика. Кад се именица, која је у реченици подмет, ставља редом у све падеже, и кад се захтева да се сваки нови облик те узете речи исказује целим реченицама — онда се опет добија поуздано знање о именским облицима и унотреби падежа, а уз то ученик се вежба у прављењу лепих реченица и у избору речи. Овакав би рад донео благодатан уснех, н могао би ее поступно изводити још од треКег разреда. Ко ће то савладати? може бити питања. У читељ! Нека се из програма само са свим избаци словенско читање, па те часове заузме овај рад и леио иисање, на ће успех бити сјајан. Ваиста, кажем, ја и не знам на што ће нам данас по основпим школама словенски језик. Одавна је престала потреба, да ђаци основнмх шгсола бивају „чтеци" но цркврга, да се спремају за свештенике, или да одилазе у монашке редове. Тражећи да знају и словенско писмо, ми — после четири године, кад из школе изађу — добијамо од њих неписмене људе. Зазорно ми је казати, али је истина, да касарна више шири писмености у народу, но што су школе до скора биле кадре да је даду. У овом округу ваљало би избацити словенски језик још и са тог разлога, што се

7 41

њиме потире сав онај рад из сриског језика. Оуседна шовинистичка пропаганда дотле је дотерала, да слабо који испод 40 година своје старости — поред прве личне заменице „аз" — не додаје и чланове многим именицама свих родова, док напротив тога код стараца нема. „Ми зборимо по старински" •— одговарају ми на питање: за што п они не кажу деца — та, но деца. У коликој је мери црквено-словенски језик налик на данашњи језик у пиротском округу — познато је господину министру. И ја са тог разлога износим предлог: да се словенско читање са свим избаци. Докле ђацима нредају и такве ствари, од којих никакве користи неће у животу ни видети ни осетити — заборавља се и не преостаје времена за најнужније обучавање. Учи слона и камилу, а нише гушчије ноге. Ни слона ни камиле неће ђак — може бити никад ни видети, и опет се на испиту ово обоје сматра за нужније знање од леиог иисања. 0 лепим писањем толико смо изостали, да би европски свет с правом могао створити пословицу: „Пише као Србин". Рачун је у опште свуда добро обрађиван, али, морам рећи, једнострано. Где је усмено рачунање добро — не ваља писмено, и обратно. По распореду, за рачун је остављено довољно времена, и могле би се обе гране разрадити како ваља. Програм није ни у колико велики, и кад је у рукама ваљана и заузимљива наставника, лако га је у потпуности извести, а децу је милина посматратп како их занимају рачунске комбинације. У иојединим школама, где сам наилазио на невештији рад и слабији успех из овог нредмета, упућивао сам наставнике њиховим вештијим друговима. Земљоиис могао би се спојити с иознавањем ирироде у један предмет, и предавати обоје као један предмет. Разумем то у другом разреду. И чини ми се да је складнији онај некадашаи назив иознавање домовине