Просветни гласник

ИЗПКШТЛ.Ш ИАДЗОРНИКА ОСНОВШ1Х ШКОЛА

742 и света. Ту се говори о школекој згради и другим кућама онога меета, у коме је и школа. Показује ее како се то гради; каквих има зграда; чиме се гради ; како се добија гвожђе, креч, ка-мен и т. д. У одељку где се говори о школекој башти и животињама и биљу, које ее у њој налази, може се, а и мора се казати еве оно, што ее носебно учи, и сматра као други иредмет. Готово .свуда је тако и рађено. И кад се хоће да држи исиит и из иознавања иријроде, онда се оно исто иита, што еу деца једном већ казала, полажући иенит из земљоииса. Дознавање и неговање тела човечијег могло би остати као заеебан одељак. 0 програмима етаријих разреда не могу се уиуштати у одењивање — да ли су огромни или умерени, с тога, што носим тврдо уверење, кад се из I. и II. разреда изнеее јака сирема из читања с разумевањем свакога чланчића; кад се деца навикну на све рачунске комбиноване задатке до етотине; кад деца из II. разреда умеју нанисати сваку реченицу по „диктанду" лепим и правилним словима : онда учитељима старијих разреда остаје једина брига да научни материјал из програма прееаде у евоје ученике, како ће то иоеле бити њихова своЈина. Тек у таком елучају данашњи црограм не би био огроман, а у сваком другом он је несавладљив. Мало има наивних учитеља, који ће пре ислита изјавити надзорнику, како ниеу из нрограма прешли ове или оне партије, већ то оетављају срећи, па ако ревизор уснита што из оног дела, из ког еу им деца танкога знања, извије се за час, и ђак се одведе на други еличан предмет. . И ако се оваки случаји ређе опажају, опет не треба мислити да их ретко има. По четвороразредним школала, у којима има у еваком разреду еамо по дееетак ђака, програм се не може сав иецрпсти , и теже је сазнати да ли је у потпуности изведен.

Ва овако довијање неких учитеља повини су и надзорници. Оав учитељев рад — па ма он био врло добар — цене рђаво, само ако сазнаду да програм није свршен. Наставнику се тада убија оцена. По мом мишљењу, већи је успех у оној школи, где ученици оно мало што знају, знају темељно, па нека их пита који год хоће, и на који год начин хоће, него ли у оној, где се хоће све да зна, а нема се ни начина, ни времена, а многоме којечему није ни место, као ннр. за школе овога округа и оних осталих, у истом правцу са овим. У таком случају далеко се нзостаје иза правога основнога знања, и ту је слаб успех, и ако се све по програму предавало. Молим, да се не разумем криво. Не мис.шм да се програм сме бацити у асталску Фиоку, па радити по нахођењу. У школама најисточнијих крајева Ераљевине Орбије кад се посгигне жељени ресултат из срискога језика и рачуна, учитељи се њихови морају ценити за њих оеетним признањем да су одлични, па п ако им деца из осталих предмета знају само помало. У таким приликама, разумем, не треба захтевати од учитеља, да изводи програм до ситница, и осуђивати га за што га није евршио. Еад еам год наишао на еавесне школске раднике, иризнавао сам им рад, и то своје признање доказивао сам увек давајући им и добре белешке са једном половином нре горе, доле никако. Еад еам наилазио на нераднике или лица, која су нашла заклона под школским кровом, па хоће одатле да изводе своје спекулације — ту сам био немилостив. Данае је цео пиротски округ енабдевен ваљаним учитељима с малим изузетком. Али све то чека и нада се да у премештају нађе епасења. И заиста, кад се по селима, удаљенијим од вароши, учитељ има борити с глађу, немајући много пута шта да једе, нити има где да купи, а сељак му ни за паре не да ; кад мора етановати по мрачним и димом