Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈИ НАДЗОРНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА

огарављеним собичцша, борећи се са студени и сељачким претњама што је глобом неко кажњен за ђачке изостанке: онда и не остаје другога уверења за учитеља, но да је премештај за њ спасење. И ако је народ у опште вољан да издржава пшоле, и радује им се; и ако је озбиљна потреба да министарство поставља што боље учитеље за ове крајеве; —та се потреба неће подмирити све донде, докле су учитељи она-ј из вароши Београда, Мачве, Стига и Темнића по плати једнаки са овим из Вете, Дојкинаца, Рсаваца, Стрелца и Студене. Данашња плата не плаћа учитеља да седи овамо, и он ће мучно седети. Пре свега, по несрећи, слабо се који и поставља овамо, а да не носи на себи и то знамење: за казну, иолитички мученик и т. д. Такав ће учитељ, зар, и одседети по годину дана, и одрадиће, или боље да кажем, провешће у школи оно прописно време, надајући се бољим приликама, а за успех — шта он мари. Он ће заварчити тројком свој онстанак у школи, и на том се свршава. А што ће једна читава школска генерација из школе изнети никакво знање -—- то се не предвиђа. Друга врста учитеља, која попуња школе у овом округу — зове се „заступник учитеља". Еолико се можемо надати од такога лица да нешто уради у школи, што ваља, види се по томе: кад пристаје да за 42 динара месечно седи у Вети или Дојкинцама. Јадан грешник рече ми да ће ићи у жандаре, кад у школи не може опстати. Из овога се јасно види коликом умном снагом влада тај самозвани учитељ, кад за њега у друштву нема друге зараде, но да ее у жандаре пише. Да се дође до избора што бољих учитеља за ове крајеве, ја сам слободан да изнесем свој предлог. Учитељима за источне пограничне крајеве даје се уз редовну плату годишњи додатак од 200 до 500 динара, према врлети и неудобности меета, у ком се школа налази.

Да су ваљани учитељи свакоме сриском куту добро догали, то знам. Али, да су пограничним источним школама још од веће иотребе — и то сваки зна. У посебном извештају напоменуо сам узроке, који ме гоне на овај предлог. Застуннике и привремене учитеље не треба поетављати поовим крајевима никако. Школе, у којима су они, слабо ће која привући свет за се, но напротив добија се наопаки појам о њезину позиву. По селима не ностављати женскиње, по само учитеље, јер је овој школи много шири круг од оних по унутрашњости Србије. Ак. о не свуда, а оно бар на ове крајеве благодатно би утицало да се заведу недељне школе. Сељана има у знатном броју писмених, и вољни су да се овим занимају. Учитељ би и овај посао драговољно и поносно вргаио за онај хонорар, који би му се имао одредити као учитељу овога краја. Таких нредавања могло би бити само зими, јер се преко лета овамогањи људи разиђу по целој Србији, Бугарској и Румелији, тражећи зараде. Не треба ни напомињати од колике је вредности по једнообразну основну наетаву, кад би се завела учитељска окружиа иредавања. Еад би таквих предавања бивало само по осам преко школеке године, доста би било. На рачун тих предавања дати сваком учитељу по 100 динара годишње с обавезом да мора на њих увек долазити, не би било за државу ни много ни скупо. Ништа није за државу скупо, кад се трогаи за гаколин напредак, али је и за један динар гатета, кад гакола промагаи свој задатак. У свима скоро гаколама опазио сам да председници тпкол. одбора нису вргаили евоју дужност у свему, како је то гаколским законом наређено. Поједине ђачке родитеље истина да осуђују на новчану казну за неуредно долажење њихове деие у гаколу, али се те изречене казне готово нигде не извршују. За сваку оваку казну пати само учитељ.