Просветни гласник

800

жииоту, те је успех из њих морао бити у тодико слабији. Ја мислиж да оно местимично читање апостола не би могао бити јак разлог да се овај предмет и даље у школи задржи, и да ће прва ревизија данашњег претрпаног програма школског овај нредмет сасвим из основне школе искључити и нредати га гимназији, да га са старословенским језиком уче она деца, којој ће за научно изучавање срнског језика требати. IV. 1'ач1јн. Ма да се рачунске операције у већини школа доста добро врше, оиет се у логичном рачунању ретко где опажа напредак. Мало је школа где се радња множења а нарочито деобе, нотнуно разуме, а у свима се осталим школама све то врпш потпуно механички. Због тога се при раду на више места осећа несигурност при дељењу, и покушава се-, да се прво јединице деле; или ако се отпочне нравилно, често се у количнику погрешно нижу јединице на место стотина или хиљада. Но још је већа замерка, што се заборавља, да голе рачунске оиерације још нису рачун. Умети нешто помножити и поделити, а не знати кад и за што треба употребити једно или друго, већ просто нагађати, и често једно другин замењмвати, значи толико исто, колико и не знати рачунаги. Комбиновани су задаци по школама права реткост, на где се и по који појави, онилије напред спремљен, или га наставник више реши но ученик. Она, дакле, страна рачунања, која развија логично мишљење, одвише је занемарена и сведена је у многим школама на нросто нагађање. Усмено рачунање осваја у нижим а писмено у вишим разредима, и то је потлуно нравилно, но ненравилно је то, што се на више места разуме, да се под заокругљеним бројевима разумеју чиете стотине или хиљаде , те је за то усмено рачунање промашило цељ за коју је уведено. Рачуни су у свима школама задају са стварним нримерима, но у њима ретко где има довољно разноврсности. На неким местпма да нема

јабука и ораха не би се могао никакав задатак задати. Метарске мере слабо улазе у задатке, а и иначе се слабо изучавају. Подела метра врло је несигурна и није никаква реткост, да се десиметар замени милиметром или сантиметар десиметром ; а да се дужина тих нојединих делова цртањем или иначе, ма и приближнО) на памет престави, то се није вежбало ни у једној школи. Чудновато је да се неки наставници још нису отканули оне ружне навике, да се спремљеним задацима на испиту продуцирају; а још је чудноватије то., што они мисле, да се то на исииту не примећује. У једној ми се школи десио овакав случај: Наставник задаје детету из Ш-ћег разреда овакав задатак: ,,Била су три звона. У ирвом ее не зна колико је било ока —" Ја одмах по задатку познам да су то оне једначине, за које треба много напора и у старијим разредима, на да дете лено појми ту врсту рачунања, и да га дете у Ш-ћем разреду није могло разумети, на посумњам да не буде задатак спремљен; одмах замолим наставника да задатак прекине па се сам обратим детету с питањем: „— А колико је било тешко друго звоно" !• Дете одмах рече један број. Ја на ново запитам за треће зв®но, и дете одмах рече и за троће и за сва три укупно ! Мени се чини, да раду и успеху из рачуна највише то смета, што се не иде у ночетку лагано и поступно, већ се одмах почиње рачунати са свима бројевима, до којих се нрограмом тражи. Јер чиме би се другим могло објаснити то, што се у првом разреду редовно запиње на питању: „Колико је 7 динара и 5 динара;" или „колико је на 3 места по 4 куглице" ? Чини ми се, кад на сваки број у 1-ом разреду нада внше од десет дана, да би се лаганим и поступним радом могли лако учврстити сви бројни односи од 1 до 20. То, што рекох за ирви, вреди у главном, и за старије разреде, и да се из овог нредмета у брзо осети велики успех,