Просветни гласник

Ј ИЗВЕШТАЈИ НАД30Р1 дч би требадо ништа више, до то, да сваки паставнив савесно рукује рачуницом, која ,]е као ручна књига за учитеље написана, и оним малим, које деци као учебници сдуже. Рачунаљке имају нижи разреди, но коликО су оне у употреби биле нисам могао тачно оценити. V. Земљоиис. Настава из Земљониса још није дошла на правилно становиште. У школама се, истина, изучи нешто од оног скелета геограФСког, што је ирограмом прописан, но то је знање толико везано за карту, да се дете без ње не уме правидно оријентовати. Огранинити округ иди државу на карти, ирочитати и показати иланину или реку, мислим да није никакво геограшско знање, кад се све то без карте не може погодити, па и у контури нацртати. По свима се школама онажа тај исти недостатак — цртање карата. До душе има повише школа, у којима су бол>и ученици по нешто коиирали с карте, али су се само у трима деца вежбала да сама, без ирегледа, на табли нацртају округ јагодински, и да у њему одреде положаје појединих геограФСких тачака. Овакав рад односи, истина, нешто више времена, али је и то истина, да тако добијено знање има тек неке вредности за практични живот. Кад сам год запитао, ма и најбољег ученика, да без карте погоди округе око округа алексиначког или крагујевачког, или што год друго те врсте, никад нисам могао добити потпун одговор, а то је најбољи знак, да деца никад довољно и дубоко не посматрају карту, кад с ње те ствари изучавају ; а кад би се, ма и најнростијим, контурним цртањем, на школској табли изучавао округ по округ, или држава по држава, деца би приморана била да боље загледају све оно , што на школској карти има нацртано, и успех би морао бити довољан. Наравно за такво нредавање ваља да је најпре сам учитељ на чисто са оним стварима, што ваља деци да нокаже. Осим тога слабо је по школама у обичају поређење

КА ОСНОВНИХ ШКОЛА 8 0 1

округа и држава, те за то и оно што се из Земљописа научи, лабаво је у свести повезано и знање врло површно. Према програму у другом разреду ваља изучити место и околину, и тако спремити децу, да у Ш-ћем разреду могу одмах наставити учење целе отаџбине. У том се, дакде, разреду тражи, да ученици добију прве основе за ГеограФију и да разумеју све главније нојмове, који им у Ш-ћем разреду за изучавање Србије требају. Али то се ретко у којој школи постиже. Цртање сам околине само у једној јединој школи видео, а и она грађа, што је у програму ирилично детаљно изређана, врло се разноврсно употребљује. Ја мислим да би нужно било израдити онај материјал у неколико иредавања, па то одштамнати у „Просветном Гласнику", да послужи за образац свима наставницима другог разреда. Тиме би се постигло то, што би наставник видео, шта се разуме нод свима оним насловнма, што се у програму помињу, и у којој их мери ваља деци казивати. После тога, надам се, не би се на испиту слушала нитања и одговори, који ни но чем не личе на принрему из Земљописа. Екскурсије по околини ради овога предмета нису чињене, а то је такође велики недостатак у предавању из овога иредмета. Прописаних карата имају све школе, сем карте српских земаља, које још немамо израђене. Поред данашње Карте Србије требало би израдити још једну, у којој би се истакле крупније и важније ствари, што се у школи уче, налик на карту, коју је данашња заменила, па тек да се по том пређе на ову савршенију и потпунију. VI. Историја. У неподељеним троразреднНм и четвороразредним школама за историју се може рећи, да је потпуно проггала. У место историје у тим се школама виђају само по неки Фрагменти њени, који се врло натегнуто и несигурно причају. Историјски је ред, код појединих историјских догађаја,