Просветни гласник

802

тако лабаво повезан, да се мора непрестано питањша изазивати. Исто је тако и хронологија потиуно уништена, те се ни но вековима не умеју одвојити не само личности, но чак ни цели периоди историјски. Часлав, Немања, Душан, Еарађорђе, то су све код деце или сувременици, или су хронолошки сасвим иснреметани. Програм из историје није ни у једној школи потпуно пређен, нити је, на послетку и могућно правилно обрадити онолику грађу за годину дана, поред толиких других ствари. Наставницп га, због тога, сами скраћују, и отуда се нојављује та незгода, што се често важније партије изостављају на место других, које би се могле с маве штете изоставити. Тако неки су бирали по програму круиније и важније ствари, други су изостављали жупанско доба и историју Босне и Зете, а неки су ишли редом и једва дошли до нове историје. Дабогме, да је онда смешно видети, како се у школи зна да прича о жупану Чаславу, а за Душана се казује да је био син Бодинов, или видети индентиФикована Милоша Обилића са Кнезом Милошем ! Нужно је, врло је нужно, да се програм из овога предмета скрати, и да се у њему оставе само важније и крупније ствари, а осим тога нотребно би било да се што пре напише учебник, који би, поред других добрих страна, још и уједначио наставу историјску, по свима школама. Остане ли и даље овако, онда се на историју у основној школи не може ни мало рачунати. Учила из овог предмета нема по школама. Само су се бољи наставници служили картом, а од историјских сам слика само по негде виђао онај табло срнских владалаца, што га је Чортановић израдио, но у њему су слике мале и за наставу врло неподесне. Много би боље било да се изради један повећи албум свију историјских личности, од прилике онакав, како су израђене слике Неманића. Осим тога добро би било израдити и хро-

нолошке таблице, било уз учебник овога предмета, кад се написао буде, или, што је још боље, на засебној карти, која би о школском зиду висила. VII. Јестаственица. Овај је иредмет сведен на сам скелет. Осим голог оииса, који је често врло површан к нетачан, у већинн школа нема ништа више. Причица, које би утврђивале поједине карактерне знаке код животиња, готово нигде нема, нити је код домаће стоке застуиљено храњење и неговање, које би за паше опало сточарство много више вредело од оног досадног описа, да крава има четири ноге и мачка бркове. Исто тако није чињено ни поређење код нојединих животиња, нити је извођен систем зоолошких клаеа, већ је свака животиња нотпуно засебно изучавана. У минералогији се сви минерали уче махом иа памет, и тај метод, да се речима у школи учи јестаственица, овладао је ио школама овога среза. Осим Шрајберових слика других никаквих учила нема за овај предмет. Па и оне су и врло скупе и неудесне. Мислим да би боље било од сад набављати: слике само оних животиња које се у школИ уче. Оне би биле и јеФтиније и слике веће, а уз то би биле и згодније за нредавање, јер је код њих на једној табли нацртана само но једна животиња^ те остале не би одвраћале пажњу дечију. Уз ове слике (Бећтап -БаШпап-ове) иду и анатомске карте, којих нема ни једна школа у овоме срезу, већ све што се из тога дела зоологије учи, ирима се на веру и слабо се шта разуме. Ни једна школа нема ни најнужнију минералошку збирку, по томе се види, какав је могао бити успех из овога предмета. Врло би добро било, да се такве збирчице за сваку школу набаве оним путем, којим су метарске мере набављене, а из ботанике да сваки наставник сам уреди по један хербаријум такође од оних биљака, које се у основној школи предају.