Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈИ НАДЗОРНШ. А ОСНОВНПХ ШКОЛА

803

VIII. Цртање. Цртање је новина у нашој оснбвној школи, и за ове две три године може се рећи да није још ни ночето. У свима се шкодама засад само но нешто шара, и то без икакве поступности и увек једно нсто. Отуда су и они дртежи изједначени у првом и у четвртож разреду. Многи наставници и сами натежу с цртањем, али је поред тога врло важно и то, што још доеад нпје израђена прегледаоница, која би обухватила ирограм из цртања у свима разредима. Оваку цртанку могао би олако израдити какав цртач у друштву с једним недагогом, и она би, без еумње, унутила цртање на иравилнији нут. Она друга, наравно, важнија етрана цртање с природе, много је тежа, те ће се с њоме морати још дуго натезати. Дртање с природе тражи много вештине, а особито у најстаријим разредима где наставнии ваља да зна бар најглавније ствари из иерспективе, а за то у целој нашој литератури нема ни једног подуларног дела. СтигмограФСке цртаике државна ће штампара без сумње израдити за нову школску годину, и ако се оне удесе но бројевима, онако, као што су пропиеи удешени, онда би на корицама сваке могли бити нацртани они предмети, који ће се у школи цртати, и у том елучају цртанке би могле заменити ирегледаоницу, која ее онда не би могла засебно израђивати. IX. Гимнастика. Ни гимнастика се не може да одомаћи по нашим школама. И за чудо је како се рђаво и неправилно појима њен значај. Многи наставници миеле да гимнастика треба да научи дете, како се окреће глава на леву и на десну страну, и како се савнја и онружа шака, и да се дете извешти да чини све оне покрете, који се програмом траже. Разуме се, кад се гимнастика тако акробатски појима, онда је цео рад само иронија на овај иредмет. У место редбвнога рада, коме је задатак да чвршћа мишиће, и да разновреним покретима хармоннјски развија цело

тело, гимнастика ее у основној школи учи; а како су они нрви покрети, без гимнастичких справа, врло лаки, то се овај предмет научи за два три дана преко године, и деца буду готова да положе испит. Неки опет, и ако разумеју зиачај њен, немају времена за такав рад, већ су ; због нретрпаноети програма, принуђени да од гимнастике откидају часове за друге предмете, у толико нре, што се на испиту гледа на гимнаетику као на врло споредан предмет. Гимнастичких справа нема ни једиа школа, само што сам у две школе нидео ногаре и премете врло примитивно отесане и удешене више за људе но за децу, а гимнастиаа је без њих неиотпуна и ноловна. Обрешки учит .1., г. Атанасије Ристић, показао ми је врло леп сламни шешир, што су му га деца у школи исплела, и то ме је уверило, да би се зимњи чаеови овога нредмета, кад и онако локала за гимнастику нема, могли врло корисно заменити каквим лаким ручним радом, који би се, у почетку, нокушаја ради, • могао сматрати као саставни део гимнастике. X. Певање. Певање је евуда у једном гласу, и извођеио је како где, негде е прилично хармоније, а негде тако, да тешко заслужује тај назив. Једне исте песме певају се различитим мелодијама у различитим школама, јер су по неки наетавници евојевољно одређивали мелодију пееми. Тако се, на нрилику, у неким школама, певапесма: „лети чела малена" исто онако, као што се пева светосавска химна „ускликнимо с љубављу". Осим тога мени се чини да су многе песме у нижим разредима сувише монотоне и с врло дугачким тактом, те не изазивају ни онај интерес, који се јавља код песама у којих је такат брки и мотиви веселији. После тога невање треба учити онако исто иоступно, као што се и музика учи. По томе мислим, да би требало оне песме што у нрограм улазе, да су с неким планом компоноване, а не да