Просветни гласник

846

ГИМНАСТИКА И. ВОЈНИЧКО ПЕЖБЛЊК

У гимназије војничко вежбање са гимнастиком уведено је као обавезан предмет са 3 часа недељно наставним планом од 20. Августа 1881 године. Те исте године то је вежбање уведено и у реалке. Од тога доба војничко вежбање и гимнастика у нашим средњим школама предају се непрестано. Та вежбања руководи Официр , кога одреди дивизијски командант, а ошициру додаје се као помоћник један каплар или иоднаредник. За овај труд одређена је ОФИциру награда 480 динара годишње, а помоћнику 180 динара годишње. Тако се мало по мало у нашим средњим школама одомаћи војничко вежбање као припрема за праву војничку службу оних младића који се у тим школама уче. Али ни то није све, требало је да се и законодавним путем одреди задатак војничке наставе у средњим школама, поред тога требало је да се потоњим војницима још напред означи положај у војсци какав могу добити, ако у војничком знању одговоре извесним захтевима. То је и учињено ; у члану 87 закона о устројству војске од 1. Новембра 1886 године налазе се у нас први пут ови знаменити ирописи : ,,а) Да се у средњим школама поучавају ђаци у свему што им као будућим војницима треба тако, да свршивпга нижу гимназију односно реалку сврше у једно сву регрутску обуку, а свршивши вишу гимназију односно вишу реалку, богословију и учитељску школу, сврше у једно и подоФицирску школу за чин резервног пешадијског поднаредника". ,,б) Да се у великој школи поучавају и вежбају ђаци теорно у школи у свему што нижим официрима ваља знати". Ови законски прописи о војничком вежбању у средњим школама добијају у члану 20-ом истог закона још снажнијег израза, јер се у том члану прописује да нико не може постати свештеник и калуђер, докле не одслужп прописанн рок у сталном кадру.

Исти закон прописује још и то, да службу у сталном кадру морају одслужити и они младићи, који се у школама уче. Ови ови законски прописи имају један исти смер, а то је да интелигенцију обвежу да служи у војсци, где су њене услуге веома потребне, и друго да подстакну школеку омладину да се она у војничким пословима још из млађих година вежба, те да се на тај начин задахне духом реда и послушности, без чега ни једна војска као војска у рату успеха имати не може. Ово је заиста патриотски смер, људи који су ово тражили и у закон уводили, имали су ту племениту намеру да од Орбије створе поштовану и угледну војничку српску државу на Балкану, да од ње тако рећи створе прави српски Пијемонат. Нека им је хвала и слава за оваке лепе намере ! Али како ни једна лепа жеља сама за се не значи много, а жеље, које се не би могле остварити, имају још и ту рђаву страну, што навлаче људе на безуспешне експерименте и трошкове, и тиме их одвраћају од оних послова, који би се могли радити са великим уепехом — то је веома нужно да се и ова жеља о телееном и војничком васпитању школске омладине свеетрано промотри, на ако се нађе да смо у овоме послу ударили странпутицом, онда да се обележе и означе путови, који ће нас постављеној мети много пре и много поузданије одвести, пего они путови, којима се данас иде. II. Да разгледамо дакле шта има непотпуно и неудесно у данашњој гимнастипкој настави у нашим средњим школама, нарочито у гимназијама ; да видимо шта би ваљало изменити, дотерати и поправити, те да ова настава у нашим средњим школама донесе оне користи, какве се од те наставе с разлогом могу очекивати и тражити.