Просветни гласник

ГНМНАСТИКА И ВОЈНИЧКО ВЕЖБАЊЕ

847

Да, је ова настава у нае од вајкада стајада на рђавом темељу, доказ је томе та околност, што у Србији, осим Београда, нигде ни једне гимиастичке или иожарне дружине нема, а и сам Београд у томе погледу нема се са чим дичити ; она пак гимнастичка дружина, која сада постоји у Београду 1 ) само је први почетак рада на томе пољу да се у нашем народу гимнастика одомаћи. Што ово овако бива, то не долази еа оскудице у средствима, него са оскудице у људима, који би у оснивању оваких дружина предњачили и дружинеком раду правац давали. Није у нас оскудица ни у школованим људима, него је оскудица у оним људима, који би у млађим годииама за време свога школовања у гимнаетици били ваљано упућени, и којима би млађе доба оставило повише пријатних успомена, стечених на часовима гимнастике, или у путовању на веће и мање даљине са својим друговима и са евојим наставницима. Овака рђава наетава у гимнастици и вежбањима ове врсте, или савршена оекудица ове наставе (као што је већином у нае био елучај), имали еу као природну последицу ону жалосну и свакидашњу појаву, да у нас ни једна дружина, основана са задатком ка» кав имају гимнастичке дружине, стрељачке дружине, пожарне дружине и т. д. није у стању да се одржи. Ово тврђење изгледа доета дросо, али у самој ствари оно је најближе истини: ко у младим годинама нијо навикао на друштво, ко у тим годинама није научио да због заједничких задатака своју вољу подвргне вољи друштва, и да за љубав тих задатака врнш извесне дужноети, тај неће ни у старијим годинама бити кадар да таке дужности врши. Из истог узрока долази још и друга жалосна појава а на име, да је у нашим варошима и варошицама као скоро ) Извоштај о тој дружини донела је „Отаџбина" у овојој 69 овесци; тај извештај предала јв јавности управа поменуте дружине.

нигде у свету одомаћен ка®ански живот, који најбоље младе енаге сатире, а често и срећу вамилијарног живота поткопава. Овај исти узрок канда ће бити узрок и том појаву, што се у нас младићи веома рано почну у највећем јеку бавити таквии пословима, који треба да су за зрелије доба оетављени. Све ово што је довде споменуто о рђавој гимнастичкој настави тиче се оног доба, када у наше средње школе још не беше уведен онај ред, који данас у нашим школама влада, и који једва неколико година свога века броји. Али и сами данашњи ред има таких евојих мана, ради којих он васнитању народа користи донети не може. Да расветлим ово. Ево које су мане и недоетаци : 1. Наше данашње гимнастичко и војничко вежбање у школама не одговара своме задатку због наетавника, који та вежбања руководе. Познато је да носао наставника телесног вежбања у нашим средњим школама врше Официри. Част и поштовање тој господи на њиховом превеликом стрпљењу, е каквим они овај посао врше ; хвала им на искреном труду, што га око телееног развитка школске омладине улажу. Али одајући заслужену хвалу господи наставницима на њиховом усрдном труду, морам п то напоменути да, ио мом нахођењу, садашњи рад њихов на нољу те:лееног вежбања у шкош не може ни ириближно дати онакав успех какав од ове насгаве очекујемо. Разгледајмо ово питање изближе. Пре свега упитајмо се је ли ОФицир члан наставничке колегије оне школе, у којој се гимнастика предаје ? Одговор је кратак: он то но војничком закону бити не еме. Он дакле нема могућности да се у наставничким конференцијама споразумева о мерама, које су нужне за успех рада, ни да даје личног обавештења о појединим ученицима, кад се ради на поправкама њихових мана и отклањању њихових Погрешака,