Просветни гласник

ГИМНАСТИКА И ВОЈНИЧКО ВЕЖВАЊЕ

854 да под интерее каквој већој благајници. Он мора одмах иосле сваког пријама дати новац на признаницу дотичној благајници. § 9. Овако добијени пнтерес иде на корист свију; појединима интерес не рачуна ее. § 10. Чланови, који су спречени да учеству.ју у путовању >• добијају натраг своју уштеду без интерееа; тако исто добијају своју уштеду и чланови, који завод пре путовања нанусте, ако неће свој део да уступе дружинн. § 11. Пред сам полазак на нут држи се главни нреглед рачуиа, при којем сви благајници имају у том иослу подједнако учествовати. При томе се за еваког члана израчуна његов део у благајници, а тако исто и она сума, која му нрема приближном рачуну за пут још треба. § 12. За време путовања главни благајник или његов заменик имају све заједничке трошкове из заједничке благајнице исплаћивати. § 13. Ако овај новац није довољан, онда је сваки обвезан да на свој део у благајници доплати онолико колико не достаје. §14. Ако елучајно што претече, онда се не враћа, него ее еваком оставшем члану рачуна за нрво на реду путовање, док чланови, који истунају, имају своје вишке оставити благајници. § 15. Ове вишке, као и оне приходе, који надну у благајницу на забавама, или на други који начин, употребљује директор завода на то да се сиромашни ученици у нутовању помогну 1 )." Изложивши ова правила да се вратим на своје раније разлагање о томе : шта би све ваљало учинити да се гимнастика у нас одомаћи и у маси народној рашири. 7. Поред онога што је о томе раније изложено (под бр. 1. 2. 3. 4. 5. и6.)још

') Бг. Тћеос1ог Васћ, ЛУапдегипдеп, Тигп{аћг1еп ип<3 8сћи1егге18еп. ^ејргјд 188 5.

би ваљало најживље настати да гимнастички курс прођу сви млађи учитељи, који су још за тај поеао употребљиви, па било да еу некада гимнастику учили, било да је нису никад ни учили, те да би се на тај начин у гимнаетичкој настави ностигла једноликост, која је у овом послу веома потребна, и за војничко образовање читаве земље од неизмерне вредности. Да би се иак постигло да највећи део учитеља основних школа у најкраћем времену еврши гимнастички курс, могли би се оваки курсови отворити у обе учитељеке школе. Наставу у гимнастици имали би руководити само они наставници, који су у централном гимнастичком заводу спремани. Еурс могао би трајати 4 — 6 недеља, и то-уономвремену, кад би њихове школе због тога најмање дангубиле, н. пр. у месецу Августу и у првој половини Септембра. А да неби ови курсисти, у часовима кад се гимнастика не ради, морали дангубити, могло би се удееити да они у те празне часове елушају предавања из екснерименталних наука као што су Физика и Хемија, или да ее баве микроскопом итд. На овај начин, држим, Орбија би за 5 — 6 година имала бар до 300 наетавника основних школа епремљених у гимнаетици у једном истом нравцу и но једном истом програму. Нема сумње да би ово за нас била не мала тековина, која би поелужила као основа за много веће тековине. Само не би ваљало да когод узме да <ж оваки курсови за садашње учитеље били какво понижење. Да није понижење, ено живих примера у Пруској. Од 1865 године тамо се поред учитељских семинара сване године у јесен за тамошње учитеље држе оваки курсови, па тамо нико живи не сматра дајето понижење, напротив има и таквих примера да на те курсове долазе учитељи, који су претурили 50 година. Надајмо се, да би се оваких сјајних примера преданости својој елужби и у нас нашло.