Просветни гласник

ГИМНАСТИКА И ВОЈНИЧКО ВЕЖБАЊЕ

855

Иаложио еам све што саж мис шо да би ваљало о овој ствари изнети. Може бити да би се о томе могло што и више рећи. Али иамера писца ових чланака никако није ни била да говори о гимнастици у опште; он је о њој говорио само толико , колико се она тиче школе, и говорио је поглавито с обзиром на наше средве школе. Писац за се не мисли да је у овоме нитању иронашао баш прави пут ; али тако исто има уверења да се није много удалио ни од оног пута, којег се најважнији нредставници европске образованости у овом послу држе. . ■ Писац ових врета сматрао је за своју дужност да о овоме нитању поведе реч пугем јавности. Он је на то наведен радом других народа, који нам у свачему па и у овом послу могу за углед служити. Гледајући на тај рад у других народа нисац налази да ли е разлогом или без разлога, то његова ствар није да еам оцењује — да смо ми у овоме поелу заозтали. Ми пак заостати не смемо ни у чему; заостанемо ли, нас ће нонлавити племена која буду физпчки и културно надмоћнија. Међу услове да се наше нлеме одржи у борби са другим нлеменима и народима енада н тај важан уолов да наша омладина норед своје умне снаге развија и својушизичку снагу. Не треба нам многб труда и лутања да ову истину увидимо. Сетимо се Шпарте и Атине. Док је тамо омладина норед умне снаге вежбала и евоју Физичку снагу, донде Шпарта п Атина беху страшне својим непрпјатељима, донде оне беху за варварску силу ненробојни бедем : н само иоред таког ваенитања могоше оне на историјеку позорницу иетаћи свога Деониду, Милтијада, Темистокла и стотинама других. Пронает оваког васпитања довела је немиповно п пропаст шихове заједничке слободе и незавиености. Тај иети појав видимо и у Римљана, ако и у мањој мери. Оредњевековно ритеретво беше такође школа за

гимнастичка вежбања и ако само за племички сталеж. Са пропашћу ритерства пропадају и ова вежбања, и наступа дугачак застој како у политичком тако и у духовном животу народа. Једва енажни дух Ж. Жак Русоа беше кадар да растера таму, и да гимнастичкој настави да ону вредноет коју јој данас сви признајемо. Радови око немачког уједињења у почетку овога века почињу такође еа гимнастичким вежбањима немачких омладинских дружина које се на овај начин навикаваху на војнички ред и послушност, а своју Физичку снагу развијаху и спремаху за велика ратна предузећа, која немачко оружје прославише н Немачкој донеше жељено уједињење. Кажу за Наполеона да је, хтевши ее наругати смеровима ових гимнастичвих дружина, ревао ; „Берлинска омладина школска баш намислила да ме туче". Али време је показало, да су они, који су овако упућивали немачку омладину, знали шта еу радили : Француска је отрнела пораз. Да споменем, најносле, и еаме нае. Наш народ у Србији за непуних десет година издржао јо три тешка рата : два зими и један у летње доба. Шта би било с нашим народом, да је он у евојој маси разнежен и навикнут на угодан и гоеподски живот, као што је његова интелигенција махом навикнута 1 Да ли онда не бп наша војека због назеба, разних болести II номора била иреполовљена, и место нобеде донела све саме иоразе ? И која би друга евронска војска овако слабо одевена и нахрањена, као што је била наша, могла издржати не две — то је много — него само једну зимњу војну'! Физичке особине нашег народа за цело су ненадмашне ; његова издржљивост могла би другим народима олужити за углед, а шегова навика да буде с малим задовољан чини га споообнпм за многа предузећа која чсето дониру до дрскоети и одважности.