Просветни гласник

НСТОРИЈА С В Е Т А

(Шведа), који имађаху савршеније лађе но Римљапи ; и Ситона (Норвежана), надкојима жене укрављаху. Снажење словенских илемена у Пољској. Покушаји да се оснује држава. — Оснажена придоласком Словена из Карпатских крајева и Сарматије, пољска пдемена на горњој и средњој Висли отпочеше од половине другог века да сузбнјају с поља и изнутра туђе елементе (као Бастаране, Готе, Вандаде, Буре, Бургучде и т. д.) и мало по мало да оснивају пољску државу. Ову племенску групу Словена странци назпваху Ђендима и Сарматима, и ако им опште домаће име беше Бело-Срби и Бело-Хрвати. Крајем У1-ог и у првој подовини УП-ог века, кад већ беху иоследњи тренуцн сеобе сдовенских илемена, карпатски крајеви још ношаху називе Бела Србија и Бела Хрватска. По свршетку сеобе, на име око подовине Х-ог века ови оншти називи заиадпог сдовенског света беху ограничени на узане просторе земљишта садашње Беле Русије, Крконоша и Лужице, а место њих јавише се племенски и предедни називи. У Дољској прочуше се Љси и Пољани, н носледње име постајаше мало по мало заједнпчко свима пдеменима од којих постаде пољска држава. Догађаји пдеменаових, што створише пољску народност, искварени су причама чудновате садржине, без икакве историјске поузданости '). Сигурно је само толико, да су

Ј ) По народном предању око поЈОвине У1-ог века поотаде пољски владалац Лех, који је управљао земљом од Кавказа до реке Лабе, и државу подедио са братом Чехом, који основа Чешку државу. Он је сазидао престоницу Гњездо и тако је назвао по гњезду белога орла, које је на том месту нашао, и орлову слику узео за грб државни. Под Аехом П-им Данди пустошаху земљу, али их потуче његов син Визимир и цодиже град Визмар :у Мекленбургу). Кад је отпочео владати, поделио је земљу на дванаест војводина, да је лакше бранн од непријатеља. Потомци Дехови вдадали су до 700 год. Последњи Позни основа Позањ и Калис, Калиш. После тога војводе се посвађаше око власти. Крак из Беле Србије надвлада остале и основа династију. Он је иодигао Краков 'Когтос1опит). По очевој смртн, млађи син Лех да би дошао на владу што пре, уби у лову брата Крака II. и огласи да су га зверови убили ; но убиство се откри и он

857

мирни сдовенски земљорадннци и горштаци доста невоља иодносиди од ратоборних ђерманских и сармагских ндемена, која им беху у суседству. Кад Готи н други Немци почеше од другог века по Хр. да замењују предеде северне Јевропе са јужнима, онда се и нољски Словени самостадније одомаћиваху на земљишту од Карпата до Бадтика. Хунска нонлава и њих је принудпла на покорност. а иза тога опет беху слободни и пркошаху Аварима, који покорише разна ндемеаа у Подунављу. Те незгоде с југа и нормански унадаји са севера прнмораваше пдеменске старешнне, којих по народном предању беше 12, да признају једну вдаст, која ојача тек са нороднцом ПијастовиЛа у 1Х-ом веку.

мораде побећи цспред ражљућена народа. После њега земљом је управљала Ванда, сестра његова. Њој као женској глави нерадо се покораи: ху пдемићи, и због тога настаде немнр, који Ванда тиме прекрати, шго се закле на скупштини да се неће удавати, те је тако осигурала право на владу. Кад војводе после две године не могоше да устукну Данце са Севера, приси.ваваху Ванду да се уда за данског кнеза Ритигера. Да сачува девојачки образ и остане верна заклетви, Ванда се удави у Виоли. Жалећи, народ је похитао на то место и љубљеној кнегињи подигао могилу. После војводе уједине војску, разбију Данце и Ригигер се прободе мачем из очајања. Кавга се наставила међу војводама. Тиме су се користили Угри, те допру до Кракове. У том тренутку снасе земљу Премислав, који вештим начином разби непријатеља. Народ га у VIII. веку изабра за владаоца. Владао је мало, али добро. После опет настаде завада међу војводама која се сврши тим, што одлучнше да узму за владаоца онога, који се на трци покаже. Тако постаде пољски краљ Лех У-ти; али тек што се попе на престо, неки младић рече војводама, да је преваром дошао на то место. Кад су се о томе уверили, растргли су га коњма и поставили за крал>а тога младића, као Леха У1-ог (80 4—8 1 5). Његов наследник Лех УИ-ми беше правичан, али развратан и пијанству одан владалац, који подели земљу на 21 сина и најстаријем Поаијелу остави владавину. Он премести престоницу у Гњезно, а после на острво Гопло. За владе његовог наследника Поаијела Н-ог осилише се војводе и краљица, његова жена. Она ■аговори краља те позва знатније војводе и стричеве на гозбу, отрова их и баци у језеро, а то намами мишеве који прождираху околину. Међутим слуге отрованих господара побунише народ, и народ удави и краља и краљипу.

ПГОСВЕТНИ ТЛАСНИК

110