Просветни гласник

8 5 8 ИСТОРИЈА СВЕТА 6. Полапски и побалтички Словени (376 — 75 1)

На заиадз реке Одре и Бобра, између Ерконоша, Сале, /1абе и Бадтичког мора становаху сдовенска племена, коЈа суседи у ирво доба називаху разним нменвма (Виндима, Сарматима, Хуннма, Србима, Словенима), а после их разликоваху по племенским називима као ЉутиКе пли Велете, Бодри&е и Србе. Ми пм дајемо оиште име иолааски и иобалтичк м Словени, јер становаху не само у садашљој Немачкој око реке Л.абе, но и на суседним острвнма Валтичкога мора. Њихових насеобина беше још у Батавији, Инглеској, у Немачкој до Рајне; а у Баварској и Тиролској мешаху се са Словенцима. Љутићи су становали у северној Немачкој, између Одре, Дабе и Балтичког мора. Западно од њих у данашњем Мекленбургу пХолштајну беху Бодрићи, а јужно у Лужици и Саксонској Срби. Ова су словенска племена некада жнвела у пределима између Одре, Висле и Заиадне Двине. Кад су Немци у Полабљу и око Одре као Семндни, Маркомани. Квади и др. отночелн напуштати своје земље, полапски и иобалтичкп Словени оружаном су руком ширили своју владавину на запад, нотискујући остатке између Одре и Л.абе, и преко ових река. Овај посао освајања и настањивања отпочет П-ог свршио се на крају У-ог и у почетку У1-ог века, и лакше се вршио у ириморју, но на суху. Тако је разумљиво, како су могла нека племена побалтичких Словена настанити се чак на инглеској обалп.

Прво се у историји јављају Ђелети пли ЉутиКи. Они су у прво време живели у висланскпм крајевима и око половине другог века (150—170) у друштву са другим Словенима отпочели потискивати Готе и друге Немце, заузели пруску обалу на Балтику, настанилн се на ушћу Одре, иодигнули град Ђолин, чувен доцније са својега трговачког значаја, раширили своју власт на Немачком мору, основали насеобине у Батавији и Инглеској (од 560), и постали страх суседним земљама око Балтичког мора, које се дуго по њима н&зиваше Велетским морем. Бодри&и и Срби не беху бројем снажни као Љутићи, али им у храбрости не уступаху. То и општа особина словенскцх племена да свако живи самостално и независно, јесу узроци, што полаиски и побалтички Словени не могоше да издрже борбу са немачким светом, те постадоше жртве њиховог варварства, што се кријаше нод одећом хришћанске вере. Тренуци заједничког рада за одбрану словенских интереса беху веома ретки. Српски кнез Дерван, немачки приврженик, прешао је на страну словенског савеза, кад Само вођаше рат са Францима и Сама признао за врховног старешину, а Само опет беше пореклом батавски Словенин. После њега полапски и иобалтички Словени наставише свој.у узајамну мрзост и борбе, докле не утонуше у немачкој народности.

7. Словинци (Винди) (376 — 751)

Земљиште Стари становници. — Словенска грана, што се настани у средњем веку од Јадранског мора до Дунава, у нределима Аустрије, Штајерске, Корушке, Крањске, Тиролске и јужне Баварске називала се у старо доба као и данас Словинцима и Вендима. У овим земљама беху римске покрајине: Иорик, Ђинделиција, Реција, Еарнија и Иетрија.

Стари становници ових земаља беху илирска племена Њих потиснуше најпре Етруеци, после Келти (у IV-ом веку), а ове опет покорише Римљани (15. пр. Хр.). У освојеним провинцијама Римљани застадоше наиредне поданике. Осем неговања стоке и обрађпвања земљорадње, у колико је то могло бити у овим планинским крајевима, занимаху сејош