Просветни гласник

117*

прилог географијској

терминологији нашој

911

и иначе употребљују у књижеаности као синоними 1 ). Међу тим гора се данас ређе чује, па и кад се употреби синонимнаје са шумом, а не планином. Може се чути: Ља горе букове, церове, граничеве итд., или у аналогији, кад се хоће да означи честар и зеленило, каже се „као гора". Даље се чује горовито место, горовит крај, гора не иорасте за дан и ноћ, затр'смо гору, гороееча итд., све изрази у којима је шума смењена гором. Код г. Милићевића и у „Енежевини" и у „Краљевини Србији" једино се гора употребљује у смислу шуме. Тако код и Љубише 1 ). Г. Јован Миодраговић, који се дотидао тога питања у „Загоркињи" са свим одваја гору од планине и употребљује је у смислу шуме. „Планина више значи оно брдо, онај предео, где расте много дрвеће, а није дрвеће" (стр. 8.). Шума и гора су му таква два појма, који обухватају дрвеће у маси. Само он истиче још и једну шинију разлику између њих, тако, да бисмо гору могли назвати појетичнијом шумом, јер је у њој више дивљачноети и лепоте. Отуда је, јамачно, она тако омиљена и у тако честој унотреби код наших песника 3 ) Вук употребљује ту реч свуда у смислу шуме, само у „Рјечнику узима да

') Хрватски географи употреб.вују гору у омислу планине гогово увек : Матковић у «Зем.ћопису 8 иу делу (( Хрватска и Славонија у својих физичких и душевних одношајих," па и Клајић у «Ириродном Земљопису." 2 Ј Г. Мишковић у монографији и речнику јагодинскога округа у ((Гласнику" употребљује гору само у смислу шуме. Тако је употребљена и у аПуту лицејских питомаца." 3 ) Ми не можемо поуздапо константовати да та разлика постоји, али да је наведемо онакву каква је код г. Миодраговнћа. ц Шума се зелени. Ту се крије онај што бежи из поља. То је оно што није поље и голет. У њој се као да ништа несече или свашта по мало. Ту се нађе и девојка. Напротив у гори пема девојке. То је кућа вукова и хиЈду. кова. Тамо се шаљу они који нисузасвет (луди). Гора и одјекује кад ко лупа и пева. Висока је Иупа је хдада и водице студене. " Загоркиња стр. 8. Још се боље увиђа њихова сличност и разлнка из стр. 9. 10. и 11.

значи и ш) г му и нланину 1 ); можда је ту мислио на њено значење у народним песмама јер она у њима значи и планину 1 ). Судећи нарочиго по писцима, који су за то надлежни а и по својем распитивању и проматраљу изгледа ми да гора значи само шуму. Са свии је друкчије у народним песмама ■ и у неким речима и називима старијега порекла. Као иланине (Вукова дјела I. дио) помињу се: Голеш, Рудник, Мироч и Урвина (Рило) 5 ), и као горе: Гаревица и Романија. И једна и друга представљају мање маспве а наша Горевица, која се по свој прилици овде и узима, само је један огранак од Рудника 2—3 км. дугачак а обраетао густом шумом. У „јуначким пјесмама новијега времена о војевању Црногораца." аланине су: Шара, Ком, Острог, Веруша, Гарач Котич, Ловћен, Јаорје, Омутић, Вабјак, Орља, Румија, Кривача и Јаворина (босанска), а горе су Бухавица и Планиница, мале планине од месне важности. Речи подгорје и загорје, које су или нредеона имена или се иначе у песмама употребљују, па и оеобна имена, Гојна, Јелова, Мокра и Дрвена Гора, сведоче да је гора обухватила, а и сад у тим особним именицама обухвата, не само шуму, већ и масив под њом. Има сведочанства из којих се види да је гора у народним песмама, и то врло често поред значење планине имала и значења шуме. Да наведемо еамо неколико примера. Тако у „јуначким ијесмама новијега вемена о војевању Дрногораца" таква је употреба обична

') Управо има три значења 1) (Јав ОеМг§-е, топ8 2) с!ег \Уа1 <1, шума и 3) горска болест, гора, горица.

2 ) Даничић у ((Рјечнику из књижевних старина® нма за гору значења : топз, аПуа. Наводи прпмере најпре за топв паонда за значење зПуа и додаје : Лако може бпти да је тога значења т. ј. значења аЦуа и на ком горњем мјесту.

3 ) Драгашевић : археологиско — географ. ис-

питивања у «Гласнику».