Просветни гласник

9)2

ПРИЛОГ ГЕОГРАФИЈСКОЈ ТЕРМИНОЛОГИЈИ НАШОЈ

и честа: Покрио га гором и травидом. — А ео иушги робље црногорско, да утјече у гору зелену итд. Или у „Обичајима" стр. 224. налази се неколико стихова,: Лиетај горо, кукај кукавицо, нек се чини ора за хајдуке.... и стр. 231., свако чедо умућкава и по гори свако дрвце... У старијим иесмама има такође нотврда оваквоме значењу горе. Бојна копља ка' но гора чарна... Вије колом као вијор гором... Ојају му се токе кроз бркове, као јарко кроз горицу сунце итд. Врло су чести примери, у којима се не зна јасно и разговетно, да ли гора значи шуму или планину: Еад су били на на сред горе чарне, ал' у гори Динар Бањанине.... Већ м' укопај ујко нодалеко, подалеко у гори зеленој, или лов се лови по „гори зеленој", а иде се и „у лов, у планину". Марко пушта својега сокола у гору зелену.. Оде Марко гором певајући итд. Али је много вероватније, да се и овде мисли на шуму, вегетацију, а не на реље®. И епитети зелена и чарна упућују више на вегетацију. Дакле гора у народним несмама значи и шуму и иланину, а има и нејасно значење у којем и ако значи планину, масив, изгледа да се народно схватање заблеснуло шумом, гором, па и масиву њено име дало, а „лако може битн да је баш значења горе и на којем од тих мјеста," као што Данчић каже за значење горе, у смислу топз у споменицима употребљене. Али значење шуме у народним песмама нревлађује, за то што је оно данас и једино, не треба гору у значењу нланине уносити у геограФИЈску књижевност, а још мање у случају, ако би наведена Факта имала у себи довољно демонстративне снаге за још један закључак, који ћемо сад извести и из којега ћемо видети да је гора и онде, где је унотребљена у смислу нланине, добила своје име од шуме. У Јеловој, Гојној, Мокрој и Дрвеној Гори, јасно је да име долази од врсте шуме и особина њених ; овде је одећа шумска пре-

узела и значење подлоге своје. Тако је и код Фрушке и Црне Горе 1 ) шума или гора 1 ) Чини ми се да и име ЈДрне Горе долази од вегетације, од шуме, и обрнуто, да име Црне Горе иде у прилог овоме мишљењу о гори, да еу наше горе и ако означавају маснве, добнле нме од своје одеће. — — — Неки од наших писаца као Д. Милаковић (Историја Црне Горе. стр. 6, и 66.) и г. Дучић у „Гласнику" (књ. ХГ, сгр. 5 — 7), узимају. да епитет црни у Црној Гори долази од «Црнојевпћа Нва. Црна је Гора била саставни део старе Превале или новије Дукље, а још новије Зете, иа се тек после Иваиа Црнојевића прозове најпре Црнојевом, па после скраћивањем Црном Гором. И ако ово још не би искључивало да гора и у овој особној именици долази од шума, то се може још боље констатовати овим епитетом црнп, ако бцсмо само доказали да он не долази од Црнојевића и да има свога основа у изгледу горе. Прво је доказао г. Јастребов (Податци за историју српске цркве стр. 205 —2 1 3) изпесавши историјске потврде које сведоче да се она и много пре Црнојевића звала Црном Гором, а осем тога, и ако се опа у књижевноси помиње под именом, Зете, «иакосукњижевници у старо доба волели звати Црну Гору књижевним изменом Зета, ипак ово није отнмало у народа право звати Горњу Зету вулгарним именом «ЦрнаГора." Млечићи су је звали Монтенегро и пре Ивана Црнојевића. Па да епитег црни долази од Црнојевића Турци и Албанези, који је зову Карадаг (кара — црна, даг-гора) и Мализи (мал — гора, зи — црна), звали би је и доцније по Црнојевићу, и они бар не би морали онако несцретно скраћивати придев Црнојева, да од њега направе појам са свим различан, као што је радио, по мишљењу г. Дучића, црного.рски народ. Г. Јастребов се задржава само на негатпвној страни овога питања, а, вели, да ((готово не заслужује пажње» питање за што је Црна Гора назвата овим именом. Али то и заслужује пажње и од велпког је интереса. Топономатика, која испитује имена места и предела, разгранала се у целу дисциплину географијску, па би јој судбина била врло жалосна, кад њена питања «готово не заслужују пажње". — — — Познато је да је Црна Гора, до XIV века, била само један шумовити крај српских земаља, згодан за катуне (отуда име катунске нахије) и за лов (Ловћен) (Ровински: журнал руског министарства просвете частв ССХИ. за 18 80 г, Очерки черногорнл). За то баш изгледа да је правплније оно мишљење против којег устаје г. Дучић и које се слаже са нашим схватањем горе а то је да тај епитет црни долази од густих шума које су давале Физиогномику земљишту Горње Зете и .одударале од околине својим црнилом. Није ни чудновато ни необично као што изгледа г. Дучићу што се Црна Гора није прозвала зеленом, ако јој епитет води порекло од густих шума, јер . шума, гледана еп §гоб, изгледа црна а не зелена. Па и у народним се песмама помиње чаЈГна и црна гора. Црна Гора, одакле извире Биначка Морава, наш до-