Просветни гласник

ЖЕДЕЗНПЦЕ И ПУТОЕИ

„махинскн доктор", а носле 2 годпне н место ннжењера. 11оред других понравака ко е је у руднику извршио, сагради и колосек за превоз номоћу коња. Због скуноће оваке теглеће снаге, дође на мнсао, да је ааменн махнном, а на то су га нобудили покушаји Блакетови. Упознавши се са свима дотадашњим сличним нокушајима, трудио се да избегне њихове недостатке. Подпомогнут од лорда Ревенсворта (Кауен8теог1ћ) - једног од оннх праних енглескнх аристократа, којн су потномагањем науке и индустрије човечанству велпке услуге учинилн нредузме преко зиме 1813/14, у својој радионнци у Вест-Муру (\Уеб1-Моог), конструкцију своје нрве локомотиве, или нутничке махине (ТгауеШп§ Еп§ше) као што је он звао. У ночаст своме иротектору назвао је ту локомотиву „Му ХјОи !", а пробу са њом извршио Је 25. Јула 1814. на глатком колосеку у кнлингворшком руднику. На успону од 1:450 (2,22 / 00 ) вукла је махина са брзином од 6'4 километара терет од 30 тона. Она је у руднику остала у редовној унотреби. Ова је махина била боља од свнју дотадашњнх, но и она је имала јоште многе недостатке, које је Стнвенсон проучавао н трудно се да их одклонн. Годнне 1816 узима он већ натент на другу своју локомотиву, а конструктивни нрннцшш ове нађоше доцннје нримене и ван рудника килннгворшких. У том натенту наводп се већ и низ важних усавршења самог колосека. Ма да је Стивенсон веровао, да ће доћп време, када ће се његови радови на усавршењу колосека и локомотпве уметн боље ценнтн, но што је дотле био случај од стране владе и стручњака, прођоше опет многе годнне, а не даде му се прилнка, да на већем каквом нројекту огледа употребу нарне снаге за транснорте иа суву. Већ хтеде тражпти среће у новом свету, но у тој намерн буде једним повољним случајем спречен. Сонственици мајдана каменог угља Хетон (НеМоп) у гроФовству Дурам-ском (Е)игћат), вндевнш успех извршених покушаја у Килингворту, реше да удесе п своју пругу за рад са локомотнвама. Посао овај новере Стивенсоиу. Овај се ннје занео својим ентузијазмом. за локомотиве, већ са обзиром на уштеду радова, на тешком терену којим је нруга ишла, уно-

треби на истој сложени систем од косих равни на којима су пуна кола нразна нздизала, коснх равни са сталним махинама н са делимнчном унотребом локомотива или гвозденнх. коња (Тће ггоп ћогвее) као што су их онда звали. Пруга је отвореиа 18. Новембра 1822, а Стивенсонове локомотнве вукле су 64 тоне терета са брзином од 6'4 километра у сату. Ова је пруга уједно послужила Стивенсону као школа за прибирање новог искуства, пошто је нарочито могао да сравни дејство сталних н нокретних махнна за целн транспорта. За везу Дарлннгтона, (БагИпдкон) као излазне тачке једног од најбогатнјпх ревира каменог угља у северној Енглеској, са Стоктоном (Зк>ск1он) на Тису (Теев), где је стовариште било, грађена су од почетка разна комуникацијона средства. У добу канала саградио је Бриндли (ВпшИеу) вештачкн водени нут, .овоме је следовао 1812 трамвеј, а 1817 пројектована је железница. У овој цељи склопи се друштво, које за грађење такве пруге добије одобрење од парламента; но нројекат се успава услед лабавостн нредузимача. Стпвенсон дознавшп за ту концеснју, понуди се сада друштву да нругу саградп, те буде примљен и ностављен за главног инжењера. Стивенсон сада нругу поново трасира и давшп јој новољниЈе успоне скратн је јоште за 5 километара. Друштво га за тим одмах онуномоћи, да нужне набавке закључи и радове отпочне. За теглећу снагу бпли су коњи нредвиђени, а на Стивенсоново заузимање друштво затражн дозволу, да се нренос путиика и робе сме и локомотивама вршити. Парламенат изда бил о томе, и то је први пут, да се локомотнва узима у обзнр за путнпчкн саобраћај. Тек пошто је нру-га била скоро готова, почне се живо решавати, каква сиага да се употреби. Стивенсон с муком усне, те му се дозволи да учини покушај са локомотивама. У Фабрпцп, коју је он нре неког времена основао, буду 3 комада норучена. Пруга је била 27. Септембра 1825. отворена, а пред многобројном иубликом, која је дошла да види, како ће се Стивенсонове путничке махине распрснути. Оне то нису учнннле, а вукле су дугачак воз натоварен путницима н робом.