Просветни гласник

8 РЕЧ О ЛСТРОИОМИЈИ И МЕТЕОРОДОГИЈИ

РЕЧ 0 АСТРОНОМИЈИ И МЕТЕОРОЈТОГИЈИ

Две науке, Астроиомнја и Метеорологија, које су ми паде у део да нх у Велнкој школи нредајем, са важности њине захтевају да нм се мало више пажље поклонн н у нашој домовпни. Отуда је ово што данас нншем. А нишући ову реч, ја модим читатеља да је разуме као дужност која ми надаже да, застунајућп их и овим нутем, допринесем њиховом развијању код нас. Астрономија је оиа наука која је још нре 2000 година имала међу раденицима својим и ведикнх мисдидаца, који срећно сазнаше оно за што је требадо сндне борбе у средњем веку док истина није нобедида. Јер небо је свагда примачнло иаагњу човекову, а он га је носматрао, мисдио о њему и стварао кадкад несрећне а кад-кад срећне идеје о свету. Некада, а то није бндо врдо одавно, када је мисао човечанска бида спутанау оно мадо иозитивннх истина, која остави стара грчка кудтура; када се ннје умедо а нн смедо ноћи у нанред; када је се наука бида уснавада, је]> она беше нривпдегија нзвесно групе нзвесних мисдидаца — а ова иије жедеда интн могда нћи даље, јсј) њене доктриие за дуго надагаше ј°ј У Дужност спречавати развијање н ширење иауке: тада, када сваки смедији мисдидац беше присшвен да умукне, тада је Астроиомија бнда оиа, која покндавшн данце, којнма је Птодомнјев Адмагест везиваше једном само речн ,н земља се креће н обрће" руши стару устајаду зграду мисдн човечанских, отвара иову еру у развијању човечанства, н мн видимо у нродећу науке многе мисдоце, који не бојећн се пикаквих страшннх средњевековннх судова развијају виеоко заставу науке. И наука се ствара, н наука се развија: данашња наука нотекда је усдед сидног покрета којем Астрономија даде моћнн нмнудс! Па даље, Историја нас учи да су постунне еводуције Астрономије стајаде. у интимном односу са еводуцпјама самог духа човечијег. Идеје о васнонп реагнсаде су сндно на скуп свију идеја човечанских на су и даваде свакомедобу особит нечат. Само ваља помисдитн: коднко је био мизеран живот човеков, када је цеда васиона бнда за њ равна земља која

носн чврсто небо, када је све сиде нриродне држао за разна божанства пред којима је једнако дрктао; а кодико узвпшен данашњи подожај човеков у овој васионн без граннца, у којој наша земља ништа друго ннје до једна пданета, чдан једног мадог светског система, у којем је наше сунце центар чија су кретања управљена законнма обичне механике, чнјаје стабндност осигураиа, а и живот на њој, п када човек, познајући свој положај у свету н своје грађанске и човечанске дужностп у друштву свестан своје ннтедпгенције и моралне слободе, вођен светдошћу истине иде напред све, док му јарко сунце спја ! Данашња Астрономија водн нас кроз насиону, ц пз светдости оннх лених звездица, које ките небо, чнта тајне иебесне. И оиа нам тумачи шта овн сигурни весници причају о њнма. И она објављује свету да п васнона живи, да се и она развија. Једне звезде нричају нам шта су биле друге, а треће нам нричају шта ће ове друге бптн. Јер пстоветна материја, пстоветне снле у свој васиони владају, а ове сјајне звезде -- п друга васнонска тела. — само су разне стаднје у еводуцији васионских свехова састављеннх из истоветног градпва које и нашу земљу саставља. — Даиашња Астрономпја иодазећн од веднког закона консервације енергије, показује нам шта је крајња основа животу на земљн н наглашује шта ведики закон еводуцнје васионских теда говори о будућности. Данашња Астрономија и географу и геодети даје сигурне основе да тачне карте нзраде, да нашу земљу тачно нремере, а нрве често пута у битне интересе једног народа засецају, а мерење земље, н иначе тако важно, основа је која служи Астроному да п саму васпону мери. — Данашња Астрономнја водп морнара нреко непрегледног мора, а ове сјајне звезде, које она нсиитује осветљавају му пут којнм му ваља ићн, п веле му свагда где је н када ће стићн. Да не говорим више шта још учн Астрономнја, чему служи ова наука. Ово што рекох довољно је: да нагдаси велнку важност Астрономије, да нагласн велику њену кудтурну страну, да нагдаси веднке користи од Астро-