Просветни гласник

9

иомије, да покаже како Астрономија упозналајући човека са узвишеним нстинама васијонским уздиже га на висине са којих води и своју моћ II своју иемоћ, а снуштајући га у низине упућује га да слободно, свесан свог нодожаја и своје снаге корачи нанред ка 11СТИН11! А Метеородогија шта је она била, шта је данас! Прошлост њена није сјајна, она није развнјада заставу иауке, она је чамада дуго н дуго! Тајанствене н надземне силе, којнма је човек свагда прибегавао да сакрије своје незиање, да призна своју немоћ стрепећн од њихових ћудн, то су биде оне које су Метеородогнју у ночетку њеном обавиде у којима је она многовековно детинство проведа. И тек, када су друге науке дорасде да су бујном снагом својом поведе чидо кодо нрогреса, и Метеородогнја се хвата у кодо, а данас она се утркује с другама својим. А овако је н морадо битн! Јер предмет Метеородогнје тако је сдожене природе тако је нроменљнв и ћудљнв, да је требадо многих векова док је се само могдо доћи до начпна како да му се пстине сазнаду. А човекје нехотице бивао „метеородог" тражећп одговора тајнама „неба" ћудљивог. Жпвећп на дну овог ваздушног мора он присуствује кроз цео живот свој н онда када је оно мирно те свнма радовима његовом годи, и онда када се оно ускомеша н за тиди часак порушп му и мучне његове производе а и многе наде у неврат однесе. А осећајућн да је живот његов у јакој вези са оном што временом зовемо, он је се свагда трудио да сазна ћуди, да сазна „какво ће време бити?" А ту је баш и наидазио на тешкоћу. Предтим је нитањем ц Метеородогија застајада, дутада на све стране, иа се опет новраћада одакде је и пошда. .Гер много је времена требало да прође па да се увиди да је време у једном месту атмосверска појава врдо компдпкована, да је она носдедица многнх утицаја којнма је кодевка дадеко, да је време сдоженп еФекат ведикпх атмосверских процеса који имају своје законе, — којн се нропзводе усдед обичнпх сида, развијају се, крећу преко земље п нзумиру, и да они додазећи у разна места, према многим локалним приликама изазнвљу ово пдн оно време, оне нромене времена. ЛРОСВЕТИИ ГЛАСНИК

И тек када је Метеорологија, потпомогнута напрецнма сроднпх наука, дошда до својнх метода носматрања и истраживања истпна, сазнада особеностн н многострукости свога предмета, утврдида и сагледада прави смер свој — тек тада је се Метеородогија ночела развијати п она данас не уступа нн својим резултатима многам наукама. Данашња Метеорологпја учи како се ово ваздушно море креће, како се у њему нроизводе ведикп п мадп виорп који кретајући се по разним, кад што стадним путовима, иди као оркан на своме нуту нустош проносе, идп као обични виори у разним Фазама и на разним странама њиним нроизводе мењања времена. Данашња МетеородогиЈа указује пут и показује . могућност — одговара на питање какво ће време бити. (Али не пропустимо одмах рећи, тачног и сигурног одговора она нема још. У осталом то је и за њу споредан предмет, јер главни задатак једпе науке јесте тражење истина и закона у нредмету њеном, и ирема успеху у овоме вредност и усавршеност једне науке оцењује се. Шта ће бити? сљедује немпновно пз познатнх закона једне појаве идн једног компдекса нојава и процеса његовог). — Данашња Метеородогија казује морнару како да се корнстн кретањима атмосзере у своме путу, н унућује га шта да ради када га сретне оркан, да неби био жртва разузданих елемената, и како да га спази када још из далека додазн. — Данашња Метеородогнја показује колико корпсти један народ једна држава може да нзвуче из суме природних снла, којнма су основн еветдост н топлота, она показује како н где нарочито треба се од неногода чувати н осигуравати. Данашња Метеородогпја кида ланце којн је иекада за иоједииа места везиваху, н указујући зависност времена н клпмата одмного расирострањенијих узрока сматра свој иредмет каоједну велику цедииу, нсннтује га као цедину н у тој цељи нризнва све народе да сваки прннесе резудтате својих иснитивања атмосверских појава у земљи својој, да бн процеси атмосверских по ава биди нредстављени у контипуирности њиној, те да би дакле н задатак њен био нотпуниЈе рен1ен, а са овим и оно давнашње питање „какво ће време бити?" Да овога пута говорим мало вшне о нитањима која истакох у овоме што сам напред 2