Просветни гласник

10

РЕЧ О АСТРОНОМИЈИ И МЕТЕОРОЛОГИЈИ

рекао врло би ме далеко одиедо. А мени то II не треба за оиу прилику, јер имајући за главну намеру да обратим иажњу наших мислилаца на Лстроиомију и Метеорологију, те да оне добију средства за њино развијање код нас, мислим да, норед раније реченог, кратки говор о томе како су оне биле заступљене некада а како сад у разним државама, најбоље ће објаснити п онравдати корак који чи:шм овчм путем. . Да ночнем са Астрономијом! Астрономија је још 1000 год. пре Хр. била предмет сазнавања човековпх и у Хини, Мисиру, Вавилону итд. она сачињава велики део културе и религије. Грчки мислиоци много се баве небесним питањима. Александрићанп под благотворном заштитом Птоломија ироширују знање човеково о небу. А Арављани којииа сиропска дивилизација дугује нрве зраке светлости што растурише таме толиких ст.олећа средњевековног незнања и варварства, иреД1шђенн њиховим калиФИма, гаје Астрономију какву је остави Птоломије, и развијају је даље у оисерваторијама које њихови управљачи за њу подизаху у Вагдаду, Еаиру итд. Када је нова ера науке била пастунпла, онда Астрономија заузевши нрво место, услед великих проналазака и открића после Коперника, Кеплера и Галилеја, добија све већа средства за развијање. Париска и Гриничка онсерваторија оснивају се, и оне покрећу даље Астрономију и спремају драгоцено градиво за сазнавање многих тада непознатих истпна небесних. Италија, Немачка и друге државе подижу опсерваторије којима је био главни задатак испитнвање положаја звезданих и разматрање небесних тела са дурбнном. Са даљим развијањем ирндошли су и други задацн, јер су нове методе испитивања — снектроскопија, ФотограФија итд. — биле пронађене и данас Астрономија снабдевена моћним инструментима и методама испитује кретања небеспих тела, њихову Физичку и хемиску коиституцпју и премишља о склопу и еволуцији њпховој и целе васионе паше. Данас постоје у разнпм државама многе онсерваторије. Јаћу овде само важнпје поменути. Тако у Фраицуској, одмах по што је Академија наука била основана. ћошз, XIV решава подизање опсерваторије и 1667 полаже се темељ величанствене париске опсерваторије у

којој су Сапш, Агадо, Већишау, Веуегпег и др. радовима својим стекли велика гласа и себи н чувеној париској опсерваторији. Данас она под управом адмирала Мопсћег-а нродужује да светли својим радовима, дригава на изДржавање њено, троши 80000 динара годишње, не рачунајући у ту суму нздатке на набавке великих инструмеиата. МеиЛоп- ска опсерваторија нод унравом г. Јапзкеп-а, позванаједа бавећи се ироблемима ФИЗичке Астрономије [»ешп многа пнтања методама повим чија усавршеност дугује мпого г. Јанзвеп-у. Државни пздатак на ову онсервагорију износн 75.000 динара. Од осталих опсерваторија Француских да поменемо овде: Марсељску, која је под управом г. 8<;ерћоп-а задужила много науку, Тон1он8-ку која је нод унравом г. 'ПззегапЛ-а, латила се испитивања тешких проблема астрономије и стунила у коло ирвих опсерваторија, даље Воп1еаих-вску и Буоп-ску опсернаторију, које под уиравом г. Кауе1-а и г. Апс1ге-а, од једно десетак година на овамо од како су подигнуте такмиче се са старијим другама својим; даље Алгирску и Безансонску опсерваторију, такође две нове опсерваторпје, од којих је се прва латила испитивања нроблема Физичке астрономије а друга на првом месту нотпомагања часовничке индустрије у ВеЗапдои-у. — Све ове опсерваторије нодпгнуте су трошком државе п онштина у којима су; а и данас су издржаване редовним потпорама државним н општинскнм — но 15 до 20 хиљада дпнара годишње на издржавање персонала сваке од њих даје држава, а толнко нсто н општине њихове. Најзад иоменнмо ве.шчанствену опсерваторију у Ници, коју је г. ВЈбсћо&ћеш о своме трошку нодигао, и која по лепоти зграде н усавршености инструмената заузима прво место међу светским опсерваторијама. Оиа је нозвана да под управом г. ГеггоИн-а постане једна од највећих радионица астрономских где ће многе тајне небесне бити решене. Трошак за зграду износио је око 2000000 дин, а на пнструменте потрошпо је г. ВЈзсћо&ћеш до сада око 1000000 дин. А то ннје све, јер још неких великих пнструмената нема у онсерваторији, и који се сада пзрађују. Гецимо најзад да је г. ВЈзсћоћћеш, коме је Академија иаука ту скоро одредила медаљу