Просветни гласник

938

бт. ароб1оН, ргјј.е Кетаије, гагктши ј ођехбабсеии „га/ЛЈсШии егез!", иеђјушо зе Јрак ибисНН оии ргагшии роЛтекпиИ оуоти геН&т/поти шоИуи, ка<1а зе ба §оге пауеЛепо§а рвПнЛо^нко&а 1 ки 11игпо-111 егагио§а рго1тиасШ с!а<1е" (Кијјхетпјк, II., 239.). IV. Закључак. Говорећи о летоиисима и родословима, узгред смо изиели, како се цеие, колика им се даје вредиост, а колика им је у ствари — што се најбоље може извести из грађе, коју пружају за објашњење и сазнање наше историје. Али иије пстн суд о вредиости летоипса и родослова у свих наших испитивача старине. Тек се у новпје време отпочело иаучно обрађивање извора за нашу исторнју. Не може се порицатн да у летонисима и родословпма нема нрилога нашој исторнји , којима се долази до јаког осветљења њеног; али је у многима п толико ствари, којнма се не сме одМах веровати, док им се не нађе потврде с друге стране, нз аутеитичне историске грађе. Колико је могло ући ногрешака у наше летониса и родослове с грађом унесеном из разних извора, а особито из народних предања, може се објаснити једннм прпмером наше новије литературе. Кад је Јован Гајић, ирви историк и осиивач историске радње у Срба, радио своју исторнју, ннје му могућно било имати нреглед и аналптпчку критику извора, које данас има или која се управо тек ночела обрађивати. Њему тада нпје било иознато много наших старпх сиоменнка. Да попунп оскудну грађу, коју је могао сабрати ио рукописима, њему онда нознатнма, латно се и најнекрнтичнпјег извора, народнпх предања ц летописа и родослова из најдоцнпјег доба. На тај начин унео је много погрешака у своју исторпју и што се тиче историске и што се тиче хронологнске страие. А то није бнло само сГајићем, но и с многим доцннјим радиицима на срнској историји, којн су се њиме служили. Како дакле, није могло бнти унесено погрешака у летонисе у време кад су они нисани, а када оно беше непогодно н за какав лптерарни рад, а још мање за историски, где нарочито ваља имати обазривости и објективности? Права се оцена о летоиисима и родословима може изрећи тек ирема њпховој садржини и нрема изворима, аз којнх је узета грађа. — Летопис ирве редакције ностао је у носледњој четвртиин XIV. века. За састављане његоно летописац.готово ни мало није употребио друге грађе ван оне, коју је узео из наведених биограФИЈа. Не нознајући и друге сноменике и аутентичне изворе, састављач је учинио, те му је посао остао без векнке вредности, ношто његове грађе има и у нзворнпм делима. И народна му је традиција дала мало грађе, није се умео користити њом, ма да је у његово време била врло бујна и обилата, те би му захвални били, да нам је што год отуда забележио. Ослонившн се само на бпографије, а не умејућп разликовати језгро од Форме, под утнцајем духовним онога доба, који се проиезао и на књижевност— ограничио се на саме бнографије, нзбележивши пз њпх го родослов и белешке о заДужбинама и богоугодним делнма. Гуварац вели, да је овај најстарији летонис само нокушаЈ, чему се молсе додати, да .је и ианегирик сриских краљева, царева и деснота. Као што је ири раснрављању о родословима сномињато, они су са свим супротни овим летоиисима, а особито њих.ова нрерада из XVIII. века. Истина опшпрнији су, алн и — неноузданији. Састављач родослова, црнући грађу из непоузданих извора, увећао је ббим, али није додао тим што више у нрилог њиховој вредаости. Кратки пак летописи само у кратко понављају, што пма у онширнијим летописима и родословима, пзлажућн то ио годинама, а по кад што износећи у оним сићаним белешкама и новнх прилога, особито из доба под Турцима. Овакав суд о летописима и родословнма у ногледу њнхове вредности као п.звора, још више потврђује њнхов обим. На пр. они , којп говоре само о времену владавине Неманића, као конорински летоиис, немају ни три четири листа, а троношки родослов све то