Просветни гласник

939

време прича у 38 листамеђу тим знамо, да „ћугапШзк! ]је^орЈ8С1, шеш(о .Тоап КаМакигеп ј ]^ГГкГ±'ог бгеоогаз вато \ : 1а(1аије 81јерапа ХЈгова III. 1 81;јерапа Биваиа тпо§о ођ§1гпЈје ор1зији." Еао да, ио нашим летонисцпма судећи , и није било другог чиниоца у држави срнској осим владаоца, јер и детонисима и родословима нема ни спомена о оној моћној властели, која беше од пресудна утицаја па живот средовечне сриске државе. 0 оним великим ратовима, које вођаху Немања и потомци му с Византијом, Бугарском и Угарском у XII., XIII. и XIV. веку, нема спомена у нашим летописима , или су то снћушне белешке, по којима се не може ни на што закључити. Троношки родослов опширније од осталих сномиње ратове СтеФана Првовенчаног са „царем загорским", с Андрејом II., краљем угарскпм, даље ратове за време Уроша I., Драгутина, Милутппа п СтеФана Дечанског, спомиње ратове Душапове с Грцима, Маџарима и босанским баном. „АН ОУ1 и1отс1, вели Гачки. П1би ш ро(1рит ш гаЈаћииМ какоуот тјв1ј, \г које 1)1 зе то §1а падотјебци уапјзка ро1Шка егћзкИ! зато <1г/аса. бгћвк! 1је ^орЈ8сх §огоге о 1Јћ ћогћаћ , као (1а ћ1 12 гаћа?е Ш га1оћогпоби т1ас1а1аса ро(;акпи(;е, Ш рако 0(1 пјПнтћ г1оћ1пћ ргоИушка ће/ га/Ло§а ро1Глско§а, 110 \/ вата роИсапја с1ја \о18ко §а ро(Пцпи1е 1 уос1јепе М1е!" • 0 литерарној вредности летоинса и родослова нема се шта рећи. Њихов облик и начин излагања днвно су сведочанство, да они нису такр велпка добит, а да су уједно п мерило сиремности и учености сриских летописаца средњега века, који, но речима Јагнћевим, траје и до првих дана XIX. века. У ошите суд о нашим летонисима и родословима врло је оштар, алн и одмерен према њиховој вредности и чрема раду те врсте у другпх народа, као на пр. Руса, чији је Нестор по својој вредности ирви од словенских летонисаца, украс старе руске литературе. — На ц поред свега тога нама су драгоцеии споменпцп и ти наши летописи и родослови, јер су у неку рук.у једини извор за миоге белешке, које нам помажу осветлити колико толико нашу прошлост; а знатни су и за то, што је то једини самостални књижевни рад, који не усахну ни у најтежим даиима живота народа српског. Заједно с народним песмама, сакупљени но манастирима, тим културним средиштима старе срнске државе, а доцнпје српскога народа — чуваху онн спомен на старе дане државие самосталностн. Једни и други — летописи с родословима п народне песме — беху ривнида, у коју неуки калуђер и српски гуслар остављаху одломак ио одлсмак минулога жив та у славној н мучној прошлости, подсећајућп тиме потомство па славну прошлост, а тешећи га надом на бољу будућност.

Сима Н. Томић, фил. IV. год.

ПРЕДАВАЊА ИЗ ЛАТИНСКОГ ЈЕЗИКА

(Свршктак)

§. 14. Основе на — п.

N. 1ео лав Сг. 1ебп-18 лава I). 1еоп-1 лаву Асс. 1еоп-ет лава V. 1ео лав Аћ1. 1еоп-е лавом.

8гнди1агГз: ујг § о девојка ^11-^111-18 девојке \<ћ'§111-1 девојци Т1Г§1П-ет девојку л г 1г§о девојко \'1гут-е девојком.

потеи име иот;п-18 имена потШ-Ј нмену

потеп име потеп нме

потШ-е ммеиом.