Просветни гласник

записник главног

949

броју случајева ушних болести оне могу и да предуиреде или бар у ведике њихове последп.це да ублаже. Али кад је до данас опако стојало са лекарском спремом у овој медицинској грани, онда није никакво чудо, што болестп ушију све у већој мери повлаче за собом глувост и немост, и што се број глувонемих с дана на дан множи. Кад је зараза преотела маха, окужила цео слушни апарат, а тиме сатрла и слушне нерве, онда је тај орган пост .10 за дотичну особу мртав. Итар је рекао нред своју смрт са свим умесно : „Медицнна не може имати никаква утицаја на мртве; а за мене је необорива истина, да је ухо код глувонешх, ова бптна партија човечијег организма, мртва — наука медицинска нема с тим никаква посла А .... Нрема свему овоме, остаје прва брига око старања, да се иредуиреде ушне болести на-

жљивим чувањем уха од свнју штетннх утицаја. Једанје од највеКпх ненријатеља у толе хладно &1. У хладнпм је пределпма највише ухобоље. Сем тога зна се, да болесгп уха наступају иајчешће иосде хладног, влажног времена, бурне непогоде и брзе промене температуре, као: нри купању у хладној води, после хдадних обдога, нромахе, нарочито кад је главазагрејана, после квашења главе, итд. ') Све те м многе друге нревенгивие мере, које долазе у хигнјену уха, треба сваки да има најозбиљније на уму, ко пеће да сам, нлп његов пород, буде изложен свим оним онасностчша, које су најближа иоследица ушних бољетица. Лајициг, септ. 1887 . 0 . . ) I) г. II а г е п, Оав Оћг и. $еихо РПе^е есс, ра§. 13 5,6.

Записник Главног Просветног Савета

САСТАНАК 395-ти 2. Новембра 1888. г. у Београду. Били еу: аотаредседник; Ј. Ђаја. редовни чланови: Јован Жујовић, Љубомир Ковачевић, аанредни чланови: П. Срећковић. Др. Ј. Туроман, Др В. Бакић Ст. Ловчевић и Филип Видаковић. Делонођа Мил Марковић. Ј. Ирочптан је н прпмљеи записник 393-ег састанка. II. Прочитано је писмо г. Министра нросвете п црквених послова од 21 пр. м. Пбр. 11583 којим се шаље Савету ., карта 'Краљевине Србпје" од г. В. Карића, и иита се Савет за иишљење: може ли се ова карта препорушти ученицима основних и средњих школа 1 Краљевини Србији. Некп чланови Савета говорили су, да се >ва карта може одмах препоручити за озпа1ецу употребу, нонгго је добро пзрађепа, а 1руги опет члановп тражпди су, да се карта |Д на оцену стручним диццма. проовЕтии глАсиик

Са 4 противу 4 гласа одлучено је: да се ова карта да на прегдед и оцену г. г. Раши Мидетићу и Стевану Предићу. III. Прочитано је нисмо г. Мииистра нросвете и црквених нослова од 28 нр. м. Пбр. 9740 којим се шаље Савету руконис „ГраФпјска аатика" од Баушингера, коју је нревео и по реФерентским примедбама понравио г. Светозар Недељковић, државни нитомац, п тразкн се мишљење саветско о вредностн п употребн овога дела, према модби иреводночевој. Савет је одлучио: да се дедо да поново на преглед и оцепу г. К. Главинићу, проФесору Велике школе, ношто је он, ц нрвн пут, као ре#еренат, ово дело нрегледао. IV. Прочитано је иисмо г. Министра просвее п црквепих посдова од 21 ир. м. Пбр. 11301 којим се шаље Савету молба и један докуменат г. Хајнриха Шмнта п тражп се мишљење саветско о томе: да лп молилац има