Просветни гласник

960

ЗАПИСНИК Г.1АВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

лази у његову зеденом деду блиста силно према осталом делу спектрову." Из тога би следовало да електрична светлост има свој спектар, у коме је карактернстична она зелена линија и по којој би увек, (као што је то случај у спектралној анализи) могли разликовати електричиу светлост од сваке" друге. Међу тнм се зна, да снектар електрнчне светлостп зависи једино од Фнзичке и хемијске прнроде електрода, између којих електрнчна светлост постаје, и да у спектру електричне светлости могу се појавити час зелене, час жуте, час плаветне или љубичасте линије, према томе између каквих ће хемијских тела постати волтии лук. — Ја не знам да Ли је тако сам Гано карактерисао електричну светлост нарочитим спектром, услед непотнуног објашњева радова Воластонових и ФраунхОФерових, или је пак г. Видаковић онако схватио Француски ориђинал. Мало ниже стоји у рукоиису да динк, сребро, олово и т. д. имају различне карактеристичне спектре. Па кад је тако, онда зашто се горња зелена линиЈа у спектру ие препише онпм електродама, које су електрпчну светлост дале, него самој светлости, која ие може ни имати свог епектра. 12. Далеко би ме одвело, кад бих хтео да наведем све замерке, које бн имао на рукопис г. Видаковића. Доред наведених, оћу да споменем још једну, а по њнма може се судитп и о осталима. На таб. 150 стр. I стоји: „Махине, код којих се индукцијом јаких магнетскпх прутова порађа струја у калемима што се обрћу великом брзином, познате су по нмену магнето-електричж михине. А махине без магнета, у којима се ир ( оизводи струја јединим кретањем, зову се дииамо-електричне махине Ја сам имао прилике да вндим врло многих махина и магнето-електричних и динамоелектричних, али до данас нити сам видео нити чуо, да може бити махина без магнета, и да се струја ироизводп Јединим кретањем". Вредно би бпло знати, шта се управо креће у тим махинама без магнета. — Ја само знам да се све индукционе махине деле на две класе: на махине са сталним (перманентним) магнетима, које се зову магнето-електрџчне и на махине са електро-магнетима које се зову динамо електричне.

I. Поред тога што ваља изнети научне истине онакве какве су, писац треба да се стара да му је језнк што је могуће лакшп и разумљивнји. Изгледа, да се на то г. Впдаковић у свом рукопису мало обзирао, јер је преводио често са поменутих ориђинала просто од речи до речп, ма да иа штету српског језика. Ево неколико примера томе; 3) „Закон Мариотов био је потврђен Домондом и Арагом за ваздух до 27 атмосФера" (таб. 84 стр. I). 2). Шмрк за иритискивапе — Овај се шмрк не користује атмосФерским притиском.... (таб. 39. стр, II). 3). „Да бисмо доказали нужност материјалне средине за нреношење звука..." (таб. 45. стр. IV). 4). „Но коликоћа одбијене стлости на тај начин далеко још није ренрезентанат оне примљене светлости." (таб. 59. стр. III). 5). „ Нормкла ма ко ,је тачке површине, у овом случају, биће перпендикуларна на тангеитној нљошти, која има одговарајући елеменат, а зна се, у геометрији, да све нормале једне с .Феричне новршине, пролазе кроз њен центар." (таб. 65. сгр. 1). 6). „Стигавши у о, зраци трие по други цут нотиуно одбијање." (таб. 74. стр. IV), 7). „Оба снопа граде нри уласку у мрачну собу две купе светлих зракова, који сусрећући се на одређеној даљини, падају на белу површину, што је намештена недалеко од места где се сусрећу, и тада ће се опазити на општем сегменту оба котура, што се добнјају на оном заклону мрачне пруге, које граде алтернативе од црвеног и цриог" (таб. 80. IV 81. стр. I.) Ево како је дефинисана температура: 8. „ Темиература неког тела зове се активно стање осетне топлоте у њему, без повећања или смањивања". (таб. 86. стр. I). 9). „Струју тако нерсониФнкујући, Амнер је дао овај закон, који се у свима случајевима потврђује огледом." (таб. 138. стр. II). 10). „Излази, да чекић иостојано чини осциловања знатном брзином, која пронзводе прекидања струје". (таб. 152. стр. II). И Т. Д. II Т. Д Узгред да наиоменем да многе стране речи нису превођене, ма да имамо за њнх