Просветни гласник

КА ПОЗНАВАЊУ КРШЛ ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ

које су такоће иреко Самањца и Страже у вези са Ртн>ем и његовим данцем. Удраво између два ланда, онога од Стода и овога од Ртња, имамо простраие кречзадржано, боз икакве измене, п у многим картама. На карти Кплжества Сербје од Јов. Бугарског од 1 845 г. постоје (( голубињске пд.» и захватају исту област кко код Милошевпћа. На карти Србије од Јов. Миленковића од 1 8 50 г. иа којој су границе Србије узете по скици руског гепералштабног капетаиа Коцебуа, а остало Милепковић попунио, (( голубињске пл." захватају све планине од Бељанице и Малиника (поред Малиника и Брезовица, по карти Миленковпћевој, не спада у њих), иа до села Голубиња на Дунаву. У њих су урачунаге и многе косе Мироча, које пду Дунаву, Црни Врх до Мироча и један незнатнији део данашњих (( голубињских пл.» Види се јасно да је Миленковић хтео наћи разлога њихову назвању, па их продужио до Голубпња на Дунаву. На свима доцнпјим картама ово се назвање враћа на земљиште, које је заузпмало код Милошевића. Киперт, при изради своје карте од 18 53 г. пије знао за каргу Мпленковићеву (Види Ами Буа: ВеНга^е Оеог^. ВегћЈепз. <1. та!ћпа1иг\у. С1азве (1. к. Ака<1. (1. \УЈ8зеп8сћ. XX р. 549). Поглавпто је израдио своју карту по Бугарском, и западну Србију попунио но карти Лапија и Викепела (Саг1е (1'цпе раШе <1е 1а Зегује е! с1е 1' АШапје. У Мбтоп-. с1. 1. аос. §ео1. (1е Р. Т. V, 8. 1). Отуда нд његовој карти голубињске планине захватају исту област као код Бугарског. Па доцннјим картама европске Турске Киперт овде пије ништа мењао. За то су голубим ске плапиие задржалс своје имс и пространство и на картама нагаим по Кииергу израђеним, као на Карићевој карти балканског полуострва од 1 88 3., на картама Карпћсвим уз Српску Земљу и Србију, и на мапи Кнежсвине Србије за ословне школе од 1 877 г. То јс исто и на карти аустријског института. На новијој мапи кнежевиие Србије, коју је издала државпа каменорсзница, (( Голубињске пл.® задржавају исти простор, али су назване (( Подгорачким планинама" — (Мп овде не водимо рачуна о картама, као што је карта Србије, коју је издао А. Бреслауер од 1881 и о неким картама литограФије Мирослава Јорговића). Извесно је да је тај назив без основа унет у ПГгатнстическое Опнсаше Милошевићево, што је још оснажено, кад се узме да га је писао странац и да има врло миого погрешака и у другим именима (Хам, Мосна, Капаунег = Копаоник, Глуботин = Љуботрн и т. д.). У карти аустријског генерал-штаба зову их, као што смо казали, (( голубинским пл.", али стављају у загради још Брезовица, а изнад тога Вртаче. Види се да су и опи узели од нскуд име „голубињске® а бележе и оио што су опи сазиали : Брезовица и Вртаче. У опнгге карта аустрпјског генерал - штаба не може

њачке висоравли, хомољску, бељаничку и Ерш, које су као висоравпи даде згоде да се на њи.ма развије, ако не голет и камењар, а оио други миого занимљивији варијанти крша. полагати великога нрава на тачност у називима, а па овом земљишту још мање, пошто оно спада у нетачпије и непотпуно па тој картп престављене дслове Србије. Код Карпћа има прпмедба (Србија стр. 20, и у Српској Земљи), по којој се види да је он посумњао у вредиост овога назива. Он вели : после дугог устезања писац је се па послетку решио да и сам да нраво грађанства овоме имену, иошто га је нашао у многим па и врло разним картама а на послетку и у Вукову геограФич .-статиотпч. опнсапију Србије од 1 82 7. У народу у опште нема нмена за овако велике планинске групе, као што их за то нема за Гледићке плапине (Кременац, Самар, Тиква, Татарпа) или за гуљанску планину. Знање његово о плаиини простире се свакад на мап.у област, али ту је са свим вичан. ГеограФији су потребна та колективна имена, која обухватају целу групу, која се пздаје за целину. И ти со пазиви збиља морају тражити, само онп не смеју бити произвољни, но се ослањатп па ма какве стварне моменте. Види се јасно из Карићеве прпмедбе, да је њега та потреба изазвала да задржи име «голубиљске пл." II агуљанском пли гулијанском илапином" назват је по селу Гуљану онај дугачки гребен, који се одваја од Старе пл, и свршава код Ниша, као што и голубшкске пл. у новије време, по Подгорцу, назквају подгорачкпм. — „Голубињске и хајдучке пл.» пе постоје као име у народу за цсо овај планински лапац, нсмају ни ипаче ничега уза се да би могле остати као име ове области. II по имену села не могу се те плапнне назвати, као што су назватс (гуљанске и подгорачке), јер су та села узета произвољно од села око тих планина, а и да пису, она захватају само мале долове тих група планинских. С истим правом моглп бисмо их назвати злотским, сумраковачким, сисевачким или црпољевичким, прекопошким и т. д. Требало би да бар већи део те групе спада у атар села, да бисмо је могли по њему назвати.Ја узимам место имена ,,гуљанске ал.'- име Сврљишке аланине,. и по томе што готово цео ланац спада у обласг сгарога Сврљига, и по томс што је Тимок, који протиче испод овог лапца назват сврљишким. Тако су већ једанпут названо ове планнне. Јеврем Марковић, у карти, која је додана чланку Мачајеву (Грађа за топограФију окр. књажев. Гласнпк XIX), обележио их је као сврљишке дланиие. — За (( голубишске пл." нема згодног ни историјског имена, и за то ћемо, према томе што су најбол.и представник крша у Источној Србији и ирема усвојеном у опште имену за овакве области, звати их Кршем Источне Србије.